BEOGRAD, Najunosniji posao u Srbiji trenutno je zidanje novih kvadrata. Cijene stanova vrtoglavo rastu. Većina podstanara do krova nad glavom dolazi zahvaljujući hipotekarnim kreditima.
Slaba ponuda, a potražnja za kvadratima nikada veća, pa zato i ne čudi da su cijene kvalitetnih nekretnina u poslednja tri mjeseca, primjera radi u Beogradu, porasle i do 30 odsto. Strani investitori vide potencijal srpskog tržišta, dolaze, raspituju se, ali i traže ono što zasad, ne možemo da im pružimo: slobodno zemljište koje je, trenutno, najveći problem.
Prema riječima Đorđa Bobića, glavnog arhitekte Beograda, stanogradnja je svedena na manje zgrade, i to u više od 80 odsto slučajeva, a zidaju ih uglavnom lokalni investitori. Raštrkana su gradilišta po cijelom Beogradu.
Ali, osim Univerzitetskog naselja gde se, kaže, gradi oko 2.000 stanova, novih velikih stambenih blokova gotovo da nema. Stranci su većinom usmjereni na poslovne objekte.
IZRAELCI su prvi shvatili gde još leži dobra zarada. Izraelska kompanija GTC gradi u Bloku 19 A 50.000 kvadrata poslovno-stambenog prostora. Kompanija CEE, čiji je vlasnik izraelski milijarder Juli Ofer, zajedno sa lokalnim firmama “Energoprojekt” i “Napred” podići će 400.000 kvadrata poslovnog, stambenog i hotelskog prostora u Novom Beogradu, između nekadašnjeg SIV-a i „Beogradske arene.“
– U poslednje vrijeme sve je više stranaca koji su zainteresovani za izgradnju stanova – navodi Bobić. – Osim izraelskih, dolaze na razgovore i predstavnici ruskih, grčkih, italijanskih kompanija. Rusi, na primjer, traže 50 hektara na kojima bi gradili 10.000 stanova. Nedavno su bili i predstavnici turskih građevinskih firmi. Svi oni traže velike parcele, a Beograd trenutno takve lokacije gotovo da nema. Turci su nam, na primer, rekli da gradska uprava u Istanbulu sama zida stanove za tržište, pa im je bilo čudno zašto i Beograd to ne radi. Međutim, mi smo im objasnili da radimo samo neprofitne kvadrate jer bi sve drugo ograničilo tržište. Bila bi to nelojalna konkurencija jer bi grad, što se lokacija tiče, bio u povlašćenijem položaju.
Direkcija za gradsko građevinsko zemljište daje u zakup samo one lokacije koje su imovinsko-pravno potpuno čiste. Zato je ponuda grada veoma ograničena. Domaći investitori se snalaze, pa od vlasnika kupuju kuće koje ruše, a potom zidaju stambene zgrade. Ima i onih koji sklapaju ugovore sa skupštinama stanara, pa na ravnim krovovima nadziđuju objekte. Za strance je to, međutim, komplikovano.
– S OBZIROM na zaradu, jer je potražnja za kvadratima velika, čudno je zašto se stranci ne upuštaju i u takve kombinacije, ovo je tržište snova, i čudi me da pritisak nije veći – ističe Bobić. – To im ne smeta kada grade poslovne objekte. Da u ovom trenutku postoji novih 80.000 stanova, kako tvrde u agencijama za promet nekretnina, svi bi veoma brzo našli kupce. U svakom slučaju, tek kada zakon o denacionalizaciji bude usvojen, situacija će se promjeniti, jer će se imovinsko-pravno “čisto” zemljište u većoj mjeri naći na tržištu.
Ipak, nije samo kod nas problem naći parcele. Tako je svuda u svijetu. Ranije su stranci želeli da grade u Beogradu samo luksuzne stanove. Sada su više zainteresovani za izgradnju stanova srednje kategorije, jer su procjenili da je to ciljna grupa. Što se cijene zemljišta tiče, mi smo u rangu sa Bugarima i Rumunima, dok su Hrvati dosta skuplji.
Gradnja stanova, posebno u Beogradu, može da donese investitorima veliku zaradu. Za godinu-dve reč je o stotinama hiljada evra, a oni sa većim obimom posla prihoduju i milione.
Zato se broj onih koji u Srbiji zidaju i ne zna. Osim velikih građevinskih firmi, poput “Energoprojekta”, “Napred”, “Ratka Mitrovića”, zidaju za tržište i privatne kompanije, ali i obični preduzimači.
Zato je Inženjerska komora Srbije pokrenula inicijativu da se uvedu licence i investitorima, koji će za izgradnju kvadrata morati da imaju pokriće za cjelokupan posao na bankarskim računima. To je garancija da će prodati stanovi biti i izgrađeni. Jer, nije retkost da kupci budu prevareni. Plate kvadrate unapred, a onda se investitor “izgubi”…
IMAJU ISTA PRAVA
PREMA Ustavu Srbije, strani investitori su na tržištu potpuno izjednačeni sa domaćim. Oni mogu da steknu
svojinu nad nepokretnostima u skladu sa zakonom ili međunarodnim sporazumom.
Propis koji detaljnije reguliše ovo pitanje jeste Zakon o planiranju i izgradnji. Taj dokument ne pravi razliku između domaćih i stranih investitora. Ali, da bi
projektovali i gradili u Srbiji, stranci moraju da budu upisani u naš registar i da imaju odgovarajuće licence, tako da inostrane firme u Srbiji osnivaju svoja preduzeća. Po ovom zakonu, dodjela državnog građevinskog zemljišta u zakup isključivo je u nadležnosti lokalne samouprave. Večernje novosti
