BEOGRAD, Na osnovu baze podataka o vrednosti bruto domaćih proizvoda merenih prema kupovnoj snazi nacionalnih valuta, sa sajta MMF-a (International Monetary Fund, World Economic Outlook Database, October 2007)jasno je kuda svet ide. Pogotovo Kina, Amerika ili Evropska unija. Mi se moramo, pogotovo u ovim sudbonosnim danima krize na Kosovu, što pre odlučiti šta nam valja činiti. Možda nam u tome, kaže za naš list dr Miroslav Zdravković, saradnik biltena Mesečne analize i trendovi, može pomoći ne tako davno iskustvo Kine, koja je, baš kao i mi, prošla kroz mnoge krize i sudbonosne odluke.
Kina je 1990. imala tek 26 odsto vrednosti američke ekonomije. Već 1999. dostigla je polovinu, a lane je bila manja za svega 14,3 procenta. Ove godine, Kina će zaostajati za Amerikom svega 7,5 procenata, sa velikom verovatnoćom da već 2009. postane prva svetska ekonomska sila. Posle 90 godina suverene vladavine Amerike. Kina je prošle godine pretekla SAD i prema vrednosti robnog izvoza, a ove nadmašiće i Nemačku koja je u međuvremenu postala svetski eksportni lider. Još zakratko.
Ovi podaci ukazuju na trend pomeranja svetske ekonomije sa zapada na istok, gde su Kina i okolne zemlje (Japan, Južna Koreja, Indija, Tajvan…) postale jači ekonomski centar od Evrope ili Severne Amerike (SAD, Kanada i Meksiko, uzeti zajedno).
Kakve to veze ima sa nama, pita i odgovara naš sagovornik.
– Ogromne. Ekonomski podaci ukazuju, između ostalog i na efikasnost političkih metoda u rešavanju kriza. Kina je, nakon katastrofalnih društvenih, političkih, pa i privrednih eksperimenata tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, ispoljila političku i ekonomsku mudrost da svoj ekonomski razvoj bazira na prilivu stranih direktnih investicija, a da političke probleme rešava strpljivo. Nije priznala Tajvan, ali je s pripajanjem Hongkonga, po principu „jedna zemlja – dva sistema”, stekla ogromne reference”.
Naš sagovornik se saglašava i sa mogućim prigovorom da su direktna poređenja nas i Kine, ne samo zbog broja stanovnika, ekonomske ili političke snage, dosta uprošćena. On, međutim, napominje da u ovom slučaju govori samo o analogiji u povlačenju političkih, ekonomskih ili državničkih poteza.Na nama je da se opredelimo – za ekonomsku i političku samoizolaciju ili aktivan pristup problemu sa svetom, pogotovo EU.
Naš problem je tim veći jer je startna pozicija Srbije dosta rđava.Prema podacima o realnim stopama rasta BDP-a nakon bazne 1989, dolazimo do saznanja da se Srbija među 153 zemlje (nedostaju činjenice za države formirane na području bivše Jugoslavije i SSSR-a), ubedljivo nalazi na poslednjem mestu. Baza podataka MMF-a obuhvata 180 zemalja i područja tako da je moguće da se iza Srbije nalaze eventualno još Kuba, Severna Koreja, Avganistan i Bosna i Hercegovina. Tako bi se Srbija među 220 zemalja i područja našla na oko 215. mestu u svetu.
Dotle će Kina do 2025, nastavi li sa sadašnjim, dvocifrenim godišnjim stopama rasta BDP-a, biti dvostruko veća ekonomija od SAD. Nije teško pretpostaviti, upozorava na kraju dr Zdravković,šta će to značiti za globalne političke i ekonomske odnose, pa i dugoročnije implikacije na našu međunarodnu poziciju u vezi sa južnom srpskom pokrajinom. Izvor:Politika