BANJALUKA, Ne vjerujem u izlazak Grčke iz evrozone i podjelu tog bloka, pogotovo što Italija i Španija imaju snažnu industriju sposobnu da prevaziđe postojeće probleme, kazao je Hening Šopman, generalni sekretar Evropskog udruženja javnih banaka (EAPB).Šopman je u intervjuu za “Nezavisne”
kazao da su veoma zadovoljni što je IRB početkom ove godine postala pridruženi član EAPB, koja okuplja 20 evropskih javnih banaka.
“U našem udruženju postoji 12 banaka koje se bave kreditiranjem izvoza, poslom kojim se bavi i IRB”, napomenuo je on.
Koje su konkretne koristi za IRB od članstva u EAPB?
ŠOPMAN: Prednosti su te da naši članovi imaju mogućnost da razmijene iskustva i ostvare direktan kontak s predstavnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta. EAPB članovima pruža potrebne informacije, lobira za njih, odnosno učestvuje u borbi za interese naših članova i slično. Javne banke imaju svoje specifične interese i ponekad nema smisla da budu uključene u svu legislativu koju propisuje Evropska komisija. Primjera radi, za javne razvojne banke i agencije koje finansiraju izvoz, kao što je IRB, nema smisla da se propisuje da moraju uplaćivati u fond za spasavanje banaka, jer bi on mogao spasavati samo privatne banke, dok IRB i ostale javne banke ne mogu bankrotirati. Iz tog razloga se borimo da se to promijeni i u tome već uspijevamo.
Na koji način javne banke mogu pomoći privredi u prevazilaženju postojeće ekonomske krize?
ŠOPMAN: Javne banke, naročito one razvojnog karaktera, su ranije u krizi bile jedine banke koje su davale kredite malim i srednjim preduzećima, s čime se i sada nastavlja, jer nemaju prevashodni zadatak kao privatne da prave profit. U tome leži prednost javnih banaka.
Na koji način se javne banke štite od kreditnih rizika, koji su sigurno veći nego kod privatnih banaka, upravo zbog njihove liberalnije politike plasmana prema privredi?
ŠOPMAN: Vjerujem da javne banke imaju iste principe za procjenu rizika, ali u nekim slučajevima su spremne da daju novac ili savjete kada privatne banke imaju previše posla ili kada postoji preveliki rizik. Ipak javne banke nisu toliko nepromišljene da odobravaju luđačke kredite i apsolutno su oprezne pri procjeni rizika, ali znaju da učestvuju u podržavanju ekonomije, infrastrukture i sličnih stvari.
Evropska centralna banka (ECB) najavila je otkup obveznica od prezaduženih država evrozone, što je izazvalo jake polemike unutar bloka zbog različitih interesa država članica. Kakvo je Vaše mišljenje o toj antikriznoj mjeri?
ŠOPMAN: Moje mišljenje je da to ne smije dozvoliti, jer bi se na taj način sva ovlaštenja nalazila u rukama ECB. Evropska komisija zasjeda 12. septembra i treba odlučiti da li će ECB preuzeti poslove supervizije bankarskog sektora u EU i mislim da je to sasvim dovoljna nadležnost za borbu protiv krize. Kada je riječ o evroobveznicama, Evropska komisija mora raspravljati da li će ECB direktno davati sredstva bankama država članica ili samim državama. Pitanje koje se postavlja da li ECB može dati novac bankama. To se ne smije dozvoliti. Lično jesam za evroobveznice, ali u tom slučaju moramo imati fiskalnu uniju i neku vrstu evropskog ministarstva finansija koje bi kontrolisalo države članice.
Da li je uopšte moguća opstojnost Evropske monetarne unije bez jače centralizacije fiskalne politike?
ŠOPMAN: Smatram da je potreban veći vid saradnje i centralna supervizija banaka, kako to sada stoji u planovima Evropske komisije, kao i veća kontrola pojedinih zemalja kao što su Španija i Italija. Ne smijemo dozvoliti da pojedine zemlje same obavljaju kontrolu, jer se u suprotnom mogu naći pred bankrotom kao što je slučaj sa Grčkom. Dakle, jesam za veću centralizaciju u Evropi.
Evropu je potresao i skandal sa bankarskim namještanjem referentne kamatne stope na londonskom finansijskom tržištu – Libor. Kako se to moglo desiti i kakve su posljedice s obrizom na to da je to poljuljalo povjerenje u bankarski sektor?
ŠOPMAN: Manipulacija sa Liborom zaista jeste skandal. Važno je, međutim, istaći da su u njega umiješane samo privatne, a ne i javne banke. Zbog toga smatram da je potrebno sprovesti veću kontrolu privatnih investicionih banaka, te bi trebalo odvojiti poslove investicionog bankarstva od standardnih bankarskih poslova.
Kakvo je Vaše mišljenje o budućnosti evrozone, a samim tim i zajedničke monete – evra, s obzirom na to da postoje sve glasniji komentari da taj blok čeka podjela na sjeverni i južni dio?
ŠOPMAN: Iskreno ne vjerujem u Evropsku uniju sa dvije brzine i podjelu evrozone. Lično vjerujem da će evro biti dovoljno jak da preživi i da Grčka neće izaći iz evrozone, dok Italija i Španija imaju jake industrije i biće sposobne da prevaziću probleme i ostanu u evrozoni. Nezavisne novine
