BERLIN, Španski premijer Marijano Rahoj pozvao je Evropsku centralnu banku (ECB) da aktivira program otkupa državnih obveznica da bi time umanjila troškove daljeg zaduživanja administracija koje su već opterećene dugovima, poput njegove vlade u Madridu.
Rahoj je izjavio da bi kamata za finansiranje članica evrozone trebalo da bude ujednačena, da bi sistem funkcionisao.
ECB će 6. septembra razmatrati plan o intervenciji na tržištu hartija od vrijednosti, a njen šef Mario Dragi sugerisao je da je spreman da preduzme „vanredne mjere“, kako bi se vratila stabilnost u 17 zemalja evrozone.
Španski premijer je u intervjuu listu „Bild“ rekao da Dragijeva izjava o mogućem otkupu državnih obveznica pokazuje „odlučnost da se problem riješi“.
„Monetarna unija ne može da funkcioniše kada se neke od njenih članica finansiraju pod negativnom kamatom, dok ostale moraju da sakupljaju novac pod neizdrživo visokim kamatama“, rekao je Rahoj.
Prezadužene zemlje evrozone, poput Španije, Italije i Grčke, plaćaju visoke kamate zato što investitori strahuju da bi one mogle da bankrotiraju.
Vlade ovih zemalja moraju stalno da prodaju nove obveznice da bi plaćale stare dugove koji dospijevaju za naplatu. Visoki troškovi zaduživanja primorali su Grčku, Irsku i Portugal da uzmu finansijsku pomoć od drugih zemalja evrozone.
Sa druge strane, Njemačka pozajmljuje novac po negativnoj kamati, što znači da na tom poslu čak ostvaruje zaradu. Investitori u kupovini njemačkih obveznica pronalaze privremenu sigurnost za svoj kapital.
„Dragi je naglasio da, iznad svega, sumnje da evro nije trajna valuta, a ne u bilo kakve objektivne razlike u ekonomskim fundamentima zemalja koje koriste evro, doprinose ovim opasnim razlikama u kamatama. Ako želimo da sačuvamo evro, koji nam je donio veći prosperitet, onda moramo da pošaljemo jasan signal da nema povratka nazad“, naglasio je španski premijer.
Plan ECB izazvao je oštru debatu u Njemačkoj, koja je najveći finansijer akcija spasavanja prezaduženih zemalja. Njemačka centralna banka protivi se ideji otkupa državnih hartija od vrijednosti, zajedno sa mnogim uglednim ekonomistima, konzervativnim političarima i glasačima.
Oni smatraju da se time izlaže riziku novac poreskih obveznika i krši osnovni sporazum EU, koji zabranjuje da ECB direktno podržava vlade.
Kancelarka Angela Merkel sugerisala je da je otvorena za planove ECB i javno je zatražila od članova svoje vladajuće koalicije da ublaže kritike prezaduženih zemalja, poput Grčke.
Merkel će se sastati sa Rahojem u Madridu za tri dana, istog dana kada će ECB razmatrati pitanje otkupa obveznica.
Ključno pitanje je kako će taj otkup funkcionisati na nivou ECB i koliko obiman treba da bude. Dragi je rekao da će ova finansijska institucija pomoći samo ako države prvo zatraže pomoć iz kriznih fondova i pristanu da preduzmu korake za smanjenje svojih deficita.
Rahoj je rekao da je Španija već pokazala spremnost da preduzme takve mjere i da ne vidi problem u Dragijevom postavljanju uslova.
Španski premijer je dodao da evrozona treba da preduzme sve što je potrebno da bi spriječila izlazak Grčke iz evrozone, jer bi to bio, kako je rekao, „ogroman udarac za Grčku, ali i za čitavu EU“.
