BEOGRAD, Srbija ove i naredne godine može računati na finansijsku pomoć EBRD-a u vrijednosti od 800 miliona evra, izjavio je predsjednik EBRD Suma Čakrabarti.
On je ukazao da Srbija može računati na kredit EBRD od 400 miliona evra ove godine i vjerovatno isto toliko tokom 2013.
”Dosta toga, naravno, zavisi od politike vlade, od investicionih prilika, ali nadam se da ćemo ostvariti takav nivo u obje godine. Mislim da Srbija ima velike potrebe i da su naše investicije u projekte u Srbiji, tokom narednih par godina, veoma potrebne”, istakao je Čakrabarti.
Prema njegovim riječima, Evropa, Srbija ali i ostale zemlje u regionu, se nalaze u veoma nezahvalnom okruženju i prolaze kroz teška vremena, tako da i Srbija mora da uradi reformske poteze koje rade i drugi.
Da bi vlada Srbije spriječila oštru recesiju, prema njegovoj ocjeni, trebalo bi da se izbori sa veoma velikim budžetskim deficitom, što je vrlo važno.
“Potrebno je da se obrati MMF-u i vidi kako ta organizacija može da pomogne, kao i drugim zemljama”, kazao je Čakrabarti, dodavši da je potrebno poboljšati i poslovno okruženje.
”Znam da je nova vlada veoma zainteresovana da privuče kako domaće tako i inostrane investicije, stoga je neophodno da ima propise koji su ulagačima privlačni i da stvori takav okvir, a mislim da mi u tome možemo da pomognemo”, naglasio je čelnik EBRD.
Komentarišući nedavno sniženje kreditnog rejtinga Srbije, Čakrabarti je kazao da to neće imati negativne posljedice na buduće poslovanje EBRD u Srbiji, jer je njihov posao, kako je objasnio, da pokušaju državama da pomognu u popravljanju kreditnog rejtinga.
”Kada bi zemlje imale visok, vrhunski, kreditni rejting, ne bi bilo potrebe za investicijama EBRD, tako da je naš cilj da pomognemo zemljama koje su u situaciji u kakvoj je Srbija, da se izbore sa takvim problemima”, objasnio je on.
Kada je riječ o prognozama za globalnu ekonomiju i ekonomiju jugoistočne Evrope, Čakrabarti je izrazio bojazan da bi narednih 18 mjeseci mogao da bude veoma težak period, kako za globalnu ekonomiju tako i za region u kome se nalazi i Srbija.
”Danas smo saznali da je privredni rast Indije snižen. To je zemlja koja bi trebalo veoma brzo da se razvija, a rast joj je pao za oko pet odsto. Mislim da je to primjer svega što se dešava na globalnom nivou, tako da ne očekujem brz rast u ovom regionu u narednih godinu i po dana”, kazao je Čakrabarti.
“Moramo da zapamtimo da Srbija ima veliki potencijal, a taj potencijal može da se realizuje samo ako ga stavimo u kvalitetan okvir i ostvarimo prave investicije u narednih godinu i po dana, tako da, kada oporavak globalne ekonomije počne, vjerovatno negdje oko 2014, Srbija bude u dobroj poziciji da to iskoristi”, istakao je Čakrabarti.
Na pitanje da navede najveći uspjeh EBRD u Srbiji, ali i na prostoru bivše Jugoslavije, on je odgovorio da je ovo oblast u koju su dosta investirali, samo u Srbiju oko tri milijarde evra od početka ulaganja.
”Bilježili smo značajan uspjeh na raznim poljima – mislim da su naša ulaganja u infrastrukturu veoma važna, a saznao sam da i privatni investitori u Srbiji misle da je to veoma važna oblast na koju se treba koncentrisati”, naveo je Čakrabarti.
Kako je naveo, mala i srednja preduzeća su vrlo važna, kao i energetski sektor. Dodao je da postoji niz stvari koje su u Srbiji već urađene i na koje se dalje treba usmjeriti.
”Želim da razgovaram sa vladom i vidim šta su njeni prioriteti u narednih nekoliko godina”, istakao je Čakrabarti.
“Ovo je jedna od mojih prvih posjeta otkako sam na funkciji predsjednika EBRD. Dva mjeseca sam predsjednik, a nova vlada ( u Srbiji) je formirana nedavno, tako da, na neki način, imamo dvije grupe novih ljudi koji pokušavaju da razgovaraju, ali veoma mi je drago da sam u svojoj prvoj posjeti Srbiji”, zaključio je Čakrabarti.
Sjedište EBRD je u Londonu, a tu banku su osnovale 63 zemlje, Evropska unija i Evropska investiciona banka, sa zadatkom da pomaže izgradnju tržišnih ekonomija u zemljama centralne i istočne Evrope, centralne Azije i sjeverne Afrike. EBRD kroz saradnju sa finansijskim institucijama podržava razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, pomaže privatizaciju, restruktuiranje javnih preduzeća, rad lokalnih samouprava, razvojne i infrastrukturne projekte. Tanjug
