BEOGRAD, Da bi se Srbija danas zadužila u inostranstvu, u startu mora da plati 1,8 odsto više nego prošle godine u ovo doba. Za toliko je, kažu bankari, porasla takozvana “riziko premija” Srbije: sa 3,01 odsto na 4,81 odsto.
To znači da je Srbija, kao dužnik, postala više rizična za onoga ko joj pozajmljuje pare, dok su krediti za građane postali skuplji. Ovaj rizik plaćaju baš svi, tako da posljedice osjeća i srpska privreda i građani, koji se sve skuplje uzajmljuju.
– Kada se ovdašnja banka zadužuje u inostranstvu, u tu kamatnu stopu zaračunava se euribor, marža likvidnosti i marža rizika zemlje koja je porasla – objašnjavaju bankari iz banaka u stranom vlasništvu. – Kada novac uđe u Srbiju, tek tada, na tu cijenu, zaračunava se marža rizika za konkretnog klijenta, operativni troškovi i profitna marža. Jasno je da svaki porast riziko premije koju mi plaćamo kada se zadužujemo, moramo da uračunamo u kamatnu stopu po kojoj u Srbiji plasiramo kredite privredi i stanovništvu.
Rast riziko premije Srbija prvenstveno duguje trenutnoj makroekonomskoj situaciji: neplanirano velikom deficitu u državnoj kasi Srbije, rastu javnog duga, nedostatku sporazuma sa MMF, iščekivanju formiranja nove vlade… Međutim, bankari navode da nije samo Srbija “kriva” za porast ovog pokazatelja – i na globalnom nivou u cijeloj evrozoni došlo je do pogoršanja ekonomske situacije, što se, takođe, odražava na cijenu plasmana kredita i zaduživanje.
– Prekid aranžmana sa MMF bio je prelomna tačka onoga što će se poslije desiti sa kursom dinara – kaže za “Novosti” ekonomista Ivan Nikolić. – Poslije toga slijedi priča sa “Ju-Es stilom”, pa izbori u Srbiji, koje svaki investitor smatra događajem koji ne pogoduje stabilnosti ekonomije, prije svega zbog vanrednog trošenja sredstava.
Nestabilan kurs podiže valutni rizik, koji je takođe bitan parametar za investiranje u jednoj zemlji.
– U Srbiji se zarađuje u dinarima, pa svaki pad kursa domaće valute otežava otplatu kredita, što se i vidi po porastu udjela problematičnih kredita – objašnjava Nikolić.
Nikolić navodi da smatra da banke, ipak, ne plaćaju znatno veću cijenu zaduživanja u inostranstvu.
– Iako je “riziko premija” porasla, euribor je na nižem nivou nego prije godinu dana, tako da nisam siguran da banke plaćaju znatno višu cijenu za svoje zaduživanje – zaključuje Nikolić. Novosti
