BERLIN, Odnos moći u Evropi se mijenja.
Povod za ovu konstataciju, praćenu ocjenom da se njemačka dominacija u Evropskoj uniji dovodi u pitanje, njemačkom nedjeljniku „Špigl“ daju rezultati prošlonedjeljnog samita lidera Unije u Briselu. List konstatuje da su ujedinjenim snagama vodeći ljudi Italije, Španije i Francuske zadali snažan udarac njemačkoj kancelarki Angeli Merkel.
Mario Monti, Marijano Rahoj i Fransoa Oland su, naime, natjerali Merkelovu da proguta „gorku pilulu“ pristanka da novi fond za Evropski stabilizacioni sistem (ESM) dobije ovlašćenja da finansira posrnule banke. Merkelova je, prema navodima lista, dala pristanak pošto je italijanski premijer Monti zaprijetio da će uskratiti podršku novom evropskom paktu za rast, koji je njemačkoj kancelarki bio potreban kako bi osvojila glasove u parlamentu.
Merkelova je pokušala da ubjedi Montija da eskalacijom sukoba neće ništa da postigne, dodavši: „Moram da letim u Berlin sutra u podne zbog glasanja u Bundestagu“. Ali, „super Monti“, kako ga je štampa prozvala, mirno je uzvratio: „Samo naprijed, leti u petak, neka se glasa u Njemačkoj. Ja imam vremena do nedjelje, čekaću te dok se ne vratiš„. Monti nije morao da čeka dugo. Deset sati poslije razgovora, Merkelova je dala pristanak na nešto što je doskora proglašavala crvenom linijom preko koje nema prelaska. Monti je tukao njenim oružjem. Znao je da Merkelova neće moći da ode kući bez „paketa“ koji joj je bio jedina garancija da kod kuće dobije podršku u parlamentu za fiskalni pakt čiji cilj je da se zemlje potpisnice obavežu na striktniju budžetsku disciplinu.
Merkelova je dobila dvotrećinsku većinu u Berlinu, ali kritičari tvrde da ono na šta je Merkelova na samitu u Briselu prethodno pristala vodi pretvaranju zone evra u „Evropsku dužničku uniju“. Istina, oni koji staju u odbranu Merkelove tvrde da je kancelarka uspjela da dobije podršku za ključni zahtjev Berlina, uvođenje centralne supervizije za banke, kojom bi rukovodila Evropska centralna banka.
Detalji ove supervizije, međutim, ostaju nejasni, pa bi se o pobjedi Merkelove moglo govoriti tek formiranjem nadzornog organa. To je, zasada, na dugom štapu, posebno zato što podrazumijeva dalji gubitak suvereniteta, što je osjetljivo pitanje za članice EU. U ovom trenutku, očigledniji je, međutim, proces udaljavanja dvije ključne članice EU, Njemačke i Francuske.
Dolaskom Fransoa Olanda na čelo Francuske, postaje očiglednije uvjerenje Pariza da kruto njemačko insistiranje na štednji ide ka kolapsu evra, jer vodi krizom zahvaćene zemlje u beskrajnu recesiju. Da bi se to izbjeglo, Francuska smatra da je potreban transfer iz bogatijih ka siromašnijim zemljama. Upravo je to ono čemu se Njemačka protivi.
Udaljavanje
Prvi put poslije dugo vremena, nije bilo zajedničke njemačko-francuske pozicije pripremljene pred samit. Francuska i Njemačka su udaljenije nego ikad. Veliko je pitanje da li će Oland i Merkelova postići kompromis – navodi „Špigl“. Novosti
