BRISEL, Posljednji podaci govore o konstantnom povećanju nezaposlenosti u zemljama Evropske unije, a najveći rast je u zoni evra – 11 odsto.
Maksimalni nivo nezaposlenosti zabilježen je u Španiji – premašio je 24 odsto, u Grčkoj je 22, a u Portugalu više od 15 odsto!
Agencija Evrostat navodi da su eksperti ovaj nivo rasta nezaposlenosti očekivali tek naredne godine.
Očigledno je, prenose zapadni mediji, došlo da kraha antikrizne politike EU i politike “stezanja kaiša”.
Sadašnja situacija pokazuje da je predsjednik Francuke Fransoa Oland bio u pravu kada je evropskim liderima predložio program prelaska sa jednostrane budžetske štednje ka politici stimulisanja ekonomskog napretka putem većeg investiranja u ekonomiju.
Njemački kancelar Angela Merkel okarakterisala je taj prijedlog kao pokušaj da se osigura – rast na kredit.
Sada se situacija mijenja i dio lidera EU izražava /suzdržanu/ podršku francuskom modelu.
Problem je, objašnjava šef Odeljenja za političku integraciju Evropskog instituta RAN Nikolaj Kavešnjikov, što je teško konkretno objasniti kako da se u praksi spoji osiguranje strogih normativa budžeta u okviru već usaglašenog budžetskog pakta EU i rastuće investicije u socijalne, infrastrukturne i ostale /skupe/ programe.
Ako zemlja ima deficit budžeta i veliki državni dug, tada državne troškove treba smanjivati.
Sa druge strane, osnove ekonomske teorije govore da se prilikom smanjenja državnih troškova potkopava budući ekonomski rast na račun povećanja nezaposlenosti.
Najveća pažnja okrenuta je ka Španiji, koja ima najviši nivo nezaposlenosti.
Osnovni španski indeks fondova već je pao od početka godine za 28 odsto, a cijena spoljnih zajmova približava se kritičnom pragu od 7 odsto, iza kojeg su Grčka, Španija, Irska i Portugal ranije bile primorane da pribjegnu međunarodnoj pomoći.
Ekonomisti upozoravaju da bi finansijski kolaps Španije zapečatio sudbinu zone evra, ali i finansijsko-ekonomsko blagostanje EU.