NJUJORK, Na svjetskim berzama cijene akcija su oštro pale i prošle sedmice, treću zaredom, jer se ulagači plaše izlaska Grčke iz evrozone i produbljivanja finansijskih problema u Španjolskoj, a ne ohrabruju ni podaci iz najvećih svjetskih privreda.
Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice pao 3,5 odsto, na 12.369 bodova, dok je S&P 500 potonuo 4,3 odsto, na 1.295 bodova, a Nasdaq indeks 5,3 odsto, na 2.778 bodova.
Najveći sedmični pad S&P 500 indeksa od novembra prošle godine najviše je posljedica političke nestabilnosti u Grčkoj, gdje niti jedna od vodećih stranaka nije nakon nedavnih izbora uspjela pridobiti partnere za formiranje koalicione vlade.
Ulagači se plaše da bi na novim izborima, koji će se održati 17. juna, većinu glasova mogli dobiti protivnici mjera štednje koje je bivša vlada dogovorila s Evropskom unijom i MMF-om, što bi vodilo izlasku Grčke iz evrozone.
U strahu od napuštanja evra a zatim devalvacije, Grci izvlače novac iz banaka. Samo u ponedjeljak povukli su najmanje 700 miliona evra depozita. Situacija zabrinjava tim više što je Evropska centrlna banka poručila da neće finansirati one grčke banke koje nisu provele dogovorenu dokapitalizaciju.
Produbljuje se i dužnička kriza u Španiji. Tamošnji dnevnik El Mundo objavio je da su građani iz Bankie, jedne od najvećih španskih banaka koja je nedavno nacionalizovana kako bi izbjegla stečaj, u sedam dana povukli više od milijardu evra depozita.
Agencija Moody's snizila je, rejtinge 16 španskih banaka, navodeći kao razlog goleme gubitke na državnim dugovima. Zbog svega toga prinosi na španske 10-godišnje obveznice ponovno su preskočili zabrinjavajući nivo od šest odsto.
„Na tržištu nema puno interesa za kupovinu akcija. Pritisak iz Evrope je prevelik. U protekle dvije godine dužničke krize odobrena je pomoć Grčkoj, Irskoj i Portugalu, a čini se da situacija nije ništa bolja nego što je bila“, kaže Jason Weisberg, direktor u kompaniji Seaport Securities.
Podršku tržištu više ne pružaju ni makroekonomski podaci. Svi posljednji izvještaji ukazuju na usporavanje rasta američke i kineske privrede. Pritom ulagače nije ohrabrilo ni novo labavljenje monetarne politike u Kini, gdje je centralna banka smanjila stopu obavezne rezerve, oslobodivši tako bankama za kreditiranje desetke milijardi dolara.
Zbog svega toga, dugo očekivani tržišni debi akcija Facebooka nije u petak prošao tako spektakularno kao što se očekivalo. Prvo je trgovanje bilo odgođeno zbog greške u Nasdaqovom sistemu, pa ulagači nisu znali jesu li njihovi nalozi za kupovinu ili prodaju provedeni.
Kada je trgovanje normalizovano, cijena akcije te društvene mreže skočila je više od 10 odsto, ali do kraja trgovanja ti su dobici splasnuli. Akcija Facebooka trgovanje je završila s dobitkom od 0,6 odsto, na 38,23 dolara.
I na evropskim su berzama cijene akcije prošle sedmice pale. Londonski FTSE indeks potonuo je 5,5 odsto, na 5.267 bodova, dok je frankfurtski DAX pao 4,7 odsto, na 6.271 bod, a pariški CAC 3,9 odsto, na 3.008 bodova.
Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks potonuo 3,8 odsto, na 8.611 bodova, najniži nivo u četiri mjeseca. Hina
