BERLIN, Ekonomista Hans-Verner Zin upozorava na opasnost da njemačka Bundesbanka, u slučaju kolapsa Evrozone, izgubi gotovo 500 milijardi evra.
On je, poslije nedjelja gotovo detektivskog rada, ustanovio da se neravnoteža u platnom sistemu koji funkcioniše između evropskih centralnih banaka poslije finansijske krize iz 2007. produbila do neslućenih razmjera: Italija, Španija, Irska, Portugal i Grčka imaju deficit od ukupno oko 600 milijardi evra, a potraživanja Bundesbanke narasla su na 498 milijardi.
Sve dok postoji Evropska monetarna unija, to nije katastrofa, piše magazin “Špigl”. Novac je virtuelan, njegovo “postojanje” ne znači da ista suma negdje nedostaje, međutim, čim bi neka zemlja napustila Evrozonu, stvari bi postale kritične. A u slučaju potpunog raspada Evrozone.
– Uhvaćeni smo u zamku – kaže Zin. – Ako evro propadne, ostala bi nam potraživanja od 500 milijardi evra, unutar sistema koji više ne bi postojao.
Taj iznos nadmašuje jedan i po put godišnji savezni budžet Njemačke.
U slučaju manje katastrofalnog, a znatno realnijeg scenarija, piše “Špigl”, da neka od zemalja (na primjer, Grčka) napusti monetarnu uniju, sve ostale centralne banke evrozone morale bi da podnesu teret njenog duga. U slučaju Grčke, to je 108 milijardi evra – s obzirom na to da Njemačka raspolaže sa oko 28 odsto udjela u Evropskoj centralnoj banci, morala bi da se nosi sa oko 30 milijardi helenskog duga.
Hans-Verner Zin smatra da je situacija opasna – to izlaže Njemačku opasnosti od ucjena, jer sada svi znaju da Berlin mora da spasava evro, praktično, po svaku cijenu, upozorava ovaj ekonomista.
U početku njegove riječi su nailazile na osudu. Govorili su da pretjeruje. Svi su rezonovali da, ako jedan jedini čovjek nešto tvrdi, to ne može biti tačno. Kritički glasovi su u međuvremenu utihnuli, piše “Špigl”.
Neslaganja
“Rov” između evropske centralne banke (ECB) i Bundesbanke o tome kako se boriti s krizom evra produbljuje se, piše “Špigl” u drugom tekstu. Dok šef ECB Mario Dragi insistira na odluci da “preplavi” tržišta jeftinim novcem, predsjednik Bundesbanke Jens Vajdman upozorava da je to opasno. Novosti
