BANJALUKA, Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH Dušanka Majkić smatra da svaku instituciju na nivou BiH treba staviti “pod lupu”, kako bi se ispitala opravdanost njenog postojanja, naglasivši da Vlada Republike Srpske, koja je prva pokrenula pitanje trošenja u institucijama BiH, tek treba da izađe sa konačnim izvještajem koliko one koštaju i kakvu korist od njih ima Srpska.
“Nikad nikome u institucijama BiH ne bi palo na pamet da pokrene bilo koji mehanizam kojim bi se pitanje trošenja novca stavilo pod kontrolu. Takvo raspoloženje jednostavno nije kreirano u Sarajevu. Naprotiv, svaka zamisao o novoj instituciji polazila je s ogromnim brojem radnika. Efekti takvih institucija, ipak, ostajali su veoma mali”, rekla je Majkićeva.
Ona je podsjetila da je veliki broj institucija produkovan zakonima na nivou BiH, što je bio pokušaj da se izvrši prenos nadležnosti i zaposli veliki broj ljudi, a najviše, naravno, iz Sarajeva. “Kakvu korist ima od toga Srpska, naročito kada znamo da je veoma mali broj Srba zaposlen u tim institucijama”, upitala je Majkićeva.
Ona je dodala da se takvoj praksi napokon stalo u kraj, naročito zaustavljanjem usvajanja budžeta BiH za 2011. godinu. “Nije postojala saglasnost za budžet, pa smo nakon iscrpljujućih razgovora došli do toga da bude onoliki koliko je potrošeno u 2011. godini. Računajući da je 2011. godini primljen značajan broj radnika vidimo da niko od bošnjačkih političara nije spreman da razgovara o institucijama koje nam jednostavno ne trebaju”, rekla je Majkićeva za “Fokus”.
Poslanik SDS-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH Borislav Bojić rekao je da se institucije BiH po pitanju rastrošnosti ponašaju kao da imaju više novca od Bundestaga.
“Treba samo pogledati koliko su institucije BiH koštale poreske obveznike, a neke ništa nisu uradile. Recimo, Agencija za koncesije BiH nije izdala nijednu koncesiju, a potrošila je desetine miliona KM. Kome to treba? Takve stvari potpuno su neracionalne, prosto se izmišljaju agencije. Iako postoje neke procjene od više od 20 000 zaposlenih, imam osjećaj da je taj broj i veći”, rekao je Bojić.
Istakavši da privreda i realni sektor ne mogu nositi toliku administraciju, Bojić je ocijenio da bi prioriteti u narednom periodu, osim preispitivanja potrebe za postojanjem nekih institucija, trebalo da budu zaustavljanje zapošljavanja i “rezanje” svih mogućih suvišnih troškova.