BEOGRAD, Za pokretanje biznisa u Srbiji, potrebno je previše vremena, a za poslovanje, zbog biroktatskih prepreka, previše novca, navodi se u izvještaju “Heritidž” fondacije i “Volstrit džurnala”. Potrebno je smanjiti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola i lokalne takse, poručuju strani investitori u Srbiji.
Kada investitor razmišlja o ulaganju u neku zemlju-razmatra njenu poslovnu klimu, nivo korupcije, pravnu sigurnost. Ako bude gledao izvještaj o ekonomskim slobodama, koji sumira uslove poslovanja u Srbiji, ne bi potpuno bio ohrabren.
“Heritidž” fondacija i “Volstrit džurnal”, Srbiju su stavili na 98. mjesto od 179 zemalja. U regionu su od nas gore Bosna i Hercegovina i Grčka.
Daleko smo od neprikosnovenih čelnika liste Hong Konga i Singapura, ali se nismo makli s prošlogodišnje pozicije. Za pokretanje biznisa u Srbiji, prema izvještaju, potrebno je previše vremena, a za poslovanje, zbog biroktatskih prepreka, previše novca.
Aleksandar Grunauer iz Njemačke organizacije za međunarodnu saradnju rekao je da kad neko razmišlja o investiciji onda su građevinske dozvole prva stvar kojom se bavi, a to u Srbiji previše dugo traje.
“Ako želite da započnete neki biznis kao što su vjetrenjače za struju imate 26 dozvola koje su neophodne da ih pribavite i to svakako ne možete da uradite u razumno kratkom roku”, rekao je Đorđe Vučinić iz Udruženja “Poslodavac”.
Prema podacima USAID-a, preduzeća u Srbiji, zbog administrativnih obaveza, godišnje troše oko četiri odsto BDP-a, što je oko 1,35 milijardi evra. Privrednici se posebno žale na tzv. parafiskalne namete.
“Jedan od primjera tih parafiskalnih nameta je naknada za šume, koja se sada raspoređuje na sve kompanije, neka logika bi nalagala da ona važi samo za zagađivače i da pogađa tu vrstu kompanija”, rekla je Violeta Jovanović iz Nacionalne Alijansa za lokalni i ekonomski razvoj Srbije.
U izvještaju se skreće pažnja na veliku javnu potrošnju. Napominje se da su potrebne institucionalne reforme za borbu protiv korupcije i jačanje pravosudnog sistema, koji je, kažu, podložan političkom uticaju. Oni koji bi da posluju očekuju mnogo od centralnih, ali i vlasti na lokalu.
“U finansijskom smislu očekuje se ukidanje finansijskih nameta, lokalnih taksi i različitih davanja. Postoji oko 250 takvih nameta koji su proizasli iz različitih propisa a definisani su od strane lokalnih samouprava”, navela je Jovanovićeva.
Aleksandar Grunauer rekao je da bi trebalo smanjiti sivu ekonomiju, ukinuti monopole, potrebno je jače sudstvo koje daje pravnu sigurnost svima koji posluju da znaju da imaju ista prava za sve.
Ako je za utjehu, lošije rangirana od nas je Rusija. Tamošnji vlasnici firmi sve više registruju kompanije u inostranstvu. Premijer Vladimir Putin priznaje da je glavni problem nedovoljno transparentan rad državnih organa-pa stvar naziva pravim imenom-sistemska korupcija. RTS
