BEOGRAD, Banke koje drže štednju i depozite, a ne žele da ulaze u rizik, nisu nam potrebne. Ako neće da plasiraju novac u privredu, već ga drže na računima u inostranstvu i u obveznicama, treba ih kažnjavati.
Možda im oduzeti i licence.
Ovo u razgovoru za “Novosti” kaže Toplica Spasojević, vlasnik “ITM grupe” i predsjednik Udruženja korporativnih direktora Srbije, iščekujući efekte nedavnog dogovora predsjednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, Narodne banke Srbije, bankara i privrednika.
– Banke usvojenom mjerom dobijaju pomoć – objašnjava Spasojević. – Cijena kapitala će za njih biti niža. Sada je pitanje da li će one smanjenje preliti na privredu. To zavisi od njih.
* Da li je realno da ovo olakšanje donese i niže kamate?
– Do sada smo imali dva pojeftinjenja kapitala. Smanjene su kamate na deviznu štednju, sa 7,5 odsto pale su na 5,5 odsto. Krediti tada nisu pojeftinili. Ovo je drugo pojeftinjenje. Mjera je dobra, ali ona još ne daje efekat u privredi. Na sastanku sa predsjednikom, premijerom i guvernerom jedan bankar je otvoreno rekao da su banke izgubile u Ukrajini i Rusiji i da moraju ovdje da se “vade”.
* A šta bi imalo efekta i poboljšalo stanje u privredi?
– Neophodno je da dugoročni krediti budu sa kamatom nižom za dva do tri odsto. Guverner je u pravu, banke imaju novac. One na računima u inostranstvu drže skoro dvije milijarde evra i malo više od milijarde imaju u domaćim obveznicama.
* Zašto ne plasiraju novac?
– Zato što mogu da rade i sa malim plasmanom i visokim kamatama i da pokrivaju troškove. U zemlji rade 33 banke, ali to očigledno nije dovoljna konkurencija. Banke mogu i ovako da žive i zarađuju, ali privreda ne može tako da radi. Neophodno je ili stimulisanje ili kažnjavanje banaka. Ako one nisu spremne, Vlada mora da pronađe nov model finansiranja privrede. Druga opcija je da kaže da je ovakav nivo razvoja privrede i društva zadovoljavajući.
* Šta bi trebalo da budu prve mjere Vlade?
– Naša stopa rasta je nedovoljna. Potrebna je podrška izvozu, pokretanje razvojne banke i kompleks finansijskih mjera. Za sve kredite je potreban grejs period od šest mjeseci do godinu dana, bez penala. Jednostavno što brže ubrizgati novac u privredu. Potrebno je aktivirati nov investicioni krug, prije svega ulagati u poljoprivredu. Ovako neće moći dugo.
* U suprotnom, šta će se desiti?
– Kako kažu, ptice umiru pjevajući. Umreće privreda. Kod nas je već stopa nezaposlenosti najveća u regionu. Doskoro se o Srbiji pričalo kao o lideru u okruženju. Više se to ne čuje. Izgubili smo mnogo vremena. Moramo da se probudimo.
* Da li već osjećate prelivanje krize iz Evrope?
– Kako god da je ova kriza nastala, neki kažu da je i vještački stvorena kako bi Njemačka i Francuska prekomponovale Evropu, mi je nećemo izbjeći. Osjećamo je tako što, čast izuzecima, grčke i italijanske banke neće da odobravaju kredite. Izvoz naših preduzeća će pasti u zemljama u kojima su najveći problemi, kao što su Italija i Grčka. Zato su nam mjere i potrebne.
Važan stabilan kurs
* Da li ostajete pri zahtjevima iz nedavnog apela Narodnoj banci Srbije?
– Sedam udruženja je potpisalo taj apel. Insistiramo na dugoročnom finansiranju i stabilnom kursu. Kurs je posljednjih godina bio veliki problem. Kada dinar oslabi na kraju godine, to pojede bilans preduzeća. Problem je i zbog otplate kredita. Ko je uzeo pozajmicu od milion evra na nivou od 103 dinara za evro, ako je evro 106, vraća 30.000 evra više. Ali ako je kurs 95 dinara za evro, privrednik zajam vraća po obračunu od 103 dinara i ne može da uštedi tih 80.000 evra. U oba slučaja razliku uzima banka. Po meni je to krivično djelo, ali, srećom, nisu sve banke takve. Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija bi moralo da spriječe ovakvo ponašanje. Novosti
