BEOGRAD, Vlasnik dućana na periferiji glavnog grada Srbije Marko S. prethodne tri godine pronalazi razne načine da bi svoj posao spasao od – katanca.
Nije bilo dovoljno što je komšijama ponudio pazar na crtu, odobravao poček na 30 do 60 dana, već je morao i da svoj asortiman na rafovima „obogati“ jeftinijim proizvodima. Ipak, u kasi bi se ponekad dnevno našlo samo nekoliko hiljada dinara. Nedovoljno da se plate režije, a kamoli radnici i roba.
Pazari u dućanima u većim gradovima Srbije tokom 2009. opali su za oko osam odsto, prošle godine za 11,5, a ove godine za gotovo 13 odsto. U varošicama trgovci kažu da im je promet bukvalno desetkovan. Prosječan račun u većim gradovima je oko 300 dinara, a u manjim sredinama i upola manji.
Kriza je ozbiljno udarila na trgovce. Čak se i veliki sistemi prilagođavaju standardu kupca u određenim sredinama. Tako asortiman u radnjama iste kuće u Velikoj Plani, Dimitrovgradu, Somboru ili Beogradu i većim gradovima nije isti.
– I velike udara ova nemaština, a možete li da zamislite kako je nama – kaže Raden K., vlasnik trgovinske radnje iz Velike Plane. – Pazari su nam minimalni. Nikada nisam imao manje radnika, jer ne zarađujem dovoljno da bi ih plaćao. Mislim da žena i ja nikada nismo radili više, a para niotkud. Moje redovne mušterije ostavljaju čekove, koje naplaćujem kada pazare do 5.000 dinara. Kod pojedinih mušterija prođe i tri do četiri nedjelje dok ne dostignu punu vrijednost čeka, jer kupuju samo najosnovnije.
Većina malih trgovina suočava se sa problemom nelikvidnosti. Tokom ove godine u Srbiji je osnovano 825 trgovina na malo, pretežno sa hranom, pićem i duvanom. Istovremeno, zatvoreno je njih 1.213. Prije početka ekonomske krize uobičajeno broj novootvorenih i zatvorenih trgovina na malo je bio približno isti. Novosti
