BEOGRAD, Situacija u našoj privredi je vrlo ozbiljna. Ne bih da zvučim katastrofično, ali građanima se ne daje jasna slika o novom talasu krize i o tome koliko smo blizu ekonomskog sloma.
Već dugo upozoravamo na problem nelikvidnosti, na to da je naša privreda neprofitna. Kritična tačka je blizu, i zato svi moramo da sjednemo i dogovorimo se – upozorava, u intervjuu za “Novosti”, Branislav Grujić, prvi čovjek Poslovnog kluba “Privrednik” i predsjednik kompanije “PSP Farman”.
Biznismeni su počeli da zbijaju redove, i na adresu Vlade uputili su još jedan dramatični apel da hitno sanira stanje u srpskoj privredi. Oni traže da se snize porezi na plate, ne podiže PDV, krene u borbu protiv sive zone, i da država, deviznim rezervama, pomogne da se smanje kamatne stope i reprogramiraju dugovi privrede na dvije godine. Zahtijevaju i da se smanje rezerve i promjeni kategorizacija preduzeća kroz pravila Narodne banke.
– Srbija je blizu toga da postane trajno siromašna zemlja. Da nema dijaspore, koja godišnje donese pet milijardi evra, to bi odavno postala. Od 2008. već je 400.000 ljudi ostalo bez posla, zatvoreno je stotinak hiljada firmi… Ukoliko uđe u novi talas zatvaranja firmi i otpuštanja ljudi, to će biti pogubno za srpsku privredu.
* Da li Vlada na pravi način shvata novi talas krize?
– Okupirana svakodnevnim problemima, Vlada nije imala dovoljno energije, a izgleda ni intelektualnog potencijala, da predvidi u kom pravcu će se odvijati procesi u Evropi. Privreda je upozoravala na sve ovo što se dogodilo.
* Guverner Šoškić je odbio vaše zahtjeve za reprogramiranje kredita…
– Nijedan guverner ne može da se ponaša izdvojeno od ostatka sistema, nego treba da bude u funkciji privrede. Apsolutna nezavisnost te pozicije ne postoji više ni u jednoj, pa ni u Evropskoj centralnoj banci, koja dobija naloge od političkog rukovodstava. Politika koja je do sada vođena mora da se promjeni. Ne mogu samo da budu cilj niska inflacija i makroekonomska stabilnost, jer su te dizgine prejako zategnute, i nemoguće je da privreda funkcioniše u takvim uslovima.
* Prvi čovjek NBS kaže da samo brani devizne rezerve, jer postoji opasnost da banke taj novac iznesu u inostranstvo…
– Mi tražimo da se otpusti samo dio obaveznih deviznih rezervi, oko 1,2 milijarde evra novca koji komercijalne banke prilikom davanja kredita dodatno deponuju kod NBS. Za građanina koji, recimo, uzme kredit od 100 evra, banka deponuje još 25 evra na račun Narodne banke, a on plaća kamatu na svih 125 evra. Taj novac bi se namjenski koristio, samo u onoj količini u kojoj se odobravaju krediti, i to isključivo za proizvodnju, izvoz, za projekte koji zapošljavaju. Banke su dio sistema i ne mogu da odlučuju samo u interesu svojih akcionara.
* Šoškić preporučuje da se privreda preusmjeri na dinarske kredite. Kako na to odgovarate?
– To je vrhunac cinizma. Nevjerovatna je ideja da će se desiti dinarizacija Srbije u situaciji kada su svi, i građani, i privreda, i država, zaduženi u evrima.
* Postoji li još neka adresa osim guvernerove na koju možete da se obratite?
– Obratili smo se Vladi Srbije, i mislim da su tamo na pravi način shvaćeni naši prijedlozi. Sada je vrijeme da budemo složni i da konačno uspostavimo dijalog između privrede i politike, da zaboravimo kampanje, izbore, da rješavamo ove goruće probleme.
* Taj dijalog je već dugo kao razgovor gluvih, zašto mislite da će sada biti drugačije?
– Sada je, prvi put, praktično kompletna privreda uspjela da se okupi, da zajednički definiše prioritete koji su isti i za male i za velike firme, da tako združeni pokušamo da ih proguramo. Mislim da vlast na to neće moći da se ogluši. I u Vladi raste svjest o tome da iz ovoga možemo samo zajedno.
* Hoćete li imati i neki radikalniji pristup prema vlasti ukoliko se i dalje bude oglušivala o vaše zahtjeve?
– Osim pozitivnog pritiska preko medija, apela, objašnjavanja koliko je situacija dramatična, jedino što nam još preostaje jeste da stavimo katanac na naše firme. A to samo može da odmogne svima, i građanima, i privrednicima, i državi.
* Koliko krupnih privrednika trenutno razmišlja o povlačenju iz Srbije?
– Investitori ne samo što ne trče ka nama, već i oni koji su ovdje smanjuju poslovanje, poput “Ju-Es stila”. Razgovarao sam sa mnogim stranim investitorima koji kažu da samo čekaju prvi pogodan trenutak da prodaju sve i odu iz Srbije.
* A domaći?
– U istoj su poziciji. Da se sad pojavi neko sa vrećom para, mislim da bi mogao da kupi u Srbiji sve sa popustom od 50 do 70 odsto, i to na sadašnju vrijednost koja je već spuštena. To je loš znak i mora da se upali alarm u Vladi. Kad nema privrede, nema poreza, a samim tim ni plata za sve one koji su na budžetu. Nema uspješnih privrednika sa siromašnim građanima. Srbija može da postane interesantna investitorima tek kada prosječna plata bude bila iznad 500 evra.
* Razmišljate li vi da zatvorite poslove u zemlji?
– Ne. Ima momenata kad čovjek poželi da digne ruke od svega, ali nisam od onih koji se lako predaju.
Hitno razvojna banka
* Može li iscrpljivanje srpske privrede od inostranih banaka da se spriječi osnivanjem domaće razvojne banke, što privrednici već duže predlažu?
– Srpska razvojna banka ne treba da se takmiči sa komercijalnim, već da omogući malim i srednjim preduzećima da krenu u investicioni ciklus. Ona ne smije da radi kao klasična komercijalna banka, već da ima minimalne profite. O tome pričamo već nekoliko godina i, kao što vidite, ništa od toga. A ukoliko ne pokrenemo mali i srednji biznis, nećemo moći ni veliki.
Neće u izbornu trku
* Mnogi formiranje Pokreta privrednika Srbije, čiji ste koordinator, vide kao namjeru da uđete u predizbornu trku, osvojite dio kolača vlasti i tako direktno utičete na vođenje politike?
– Nismo ničija interesna grupa i ne namjeravamo da uđemo u izbornu trku. Ovakve organizacije postoje svuda u svijetu. Nije vrijeme za političarenje, cijeli svijet se okrenuo ka rješavanju ekonomskih problema. Cilj nam je da budemo relevantni sagovornik ovoj i svim budućim vladama. Novosti
