BEOGRAD, Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju imovinom nešto višom od 15,6 miliona evra, što po glavi stanovnika iznosi jedva dva evra.
Oni koji su prije četiri godine, u vrijeme procvata tržišta kapitala investirali svoj novac u fondove, ubrzo su, zbog svjetske krize, ostali na trećini uložene vrijednosti.
– Već duže vrijeme najbolje rezultate bilježe novčani fondovi koji su u prosjeku ostvarili prinose od preko 10 odsto na godišnjem nivou, što je veoma dobro uzimajući u obzir da su bili izloženi i riziku kursa i pada pasivnih kamatnih stopa – kaže za „Novosti“ Milan Marinković, direktor „Fima investa“, koji je i predsjednik Udruženja investicionih fondova pri PKS.
Na pitanje šta da čine oni članovi fondova čija je imovina pala na trećinu prvobitne vrijednosti, Marinković odgovara da je raznovrsnost ulaganja najbolji način da se zaštite od pretjeranog rizika.
– Ukoliko imovina investitora u akcijama, odnosno fondovima, ne iznosi više od 10 do 15 odsto njihove ukupne imovine, uključujući i nekretnine, onda im se ne preporučuje da prodaju svoje investicione jedinice, pošto je ta klasa imovine sada veoma potcjenjena – kaže za „Novosti“ Marko Jovanović, direktor DZU „Ilirika“.
Koliko tačno iznosi rok na koji bi investicija kroz fondove mogla da bude isplativa, naši sagovornici nisu mogli precizno da definišu. Jovanović ističe da se, ako govorimo o prosječnom periodu investiranja, preporučuje rok od najmanje tri do pet godina.
– Naravno, vremenski period zavisi od stepena rizika fonda koji je definisan investicionom politikom – kaže Jovanović. – Svaki ulagač prije nego što se odluči na ulaganje treba pažljivo da prouči investicionu politiku koja se nalazi u prospektu fonda.
Prednost
– Osnovna prednost ulaganja u investicione fondove, naspram štednje u bankama, predstavlja mogućnost za ulagače da ostvare veću potencijalnu dobit, kao i da u svakom trenutku mogu da raspolažu svojom imovinom, jer ulagači svoje investicione jedinice mogu da prodaju u bilo kom momentu – ističe direktor „Ilirike“. Novosti
