BRISEL, Prema anketi Alensbahaskog instituta za proučavanje javnog mnjenja, povjerenje u evro među Nijemcima opada – kod 71 odsto anketiranih ono je nisko ili ga uopšte nema!
Prijetnju po štednju u jedinstvenoj evropskoj valuti vidi 86 odsto Nijemaca. Uzrok je jasan: rastući državni dugovi problematičnih zemalja su kamen o vratu zone evra, pa zato nije racionalno držati sva “jaja u jednoj korpi”.
Ipak, nije li rano Evropljanima da otpisuju evro? “Pogrebna raspoloženja” posebno su jaka na jugu zone evra, gdje ulagači zatvaraju račune u banci u žure da prenesu novac u Švajcarsku, Njemačku ili Englesku. Da li su opravdani strahovi običnih ljudi?
Ekspert Aleksej Kuznjecov smatra da je jedan od razloga pada povjerenja u evro – propaganda koja se vodi na televiziji i u novinama o tome da je u zoni evra sve vrlo loše.
Tamo je zaista mnogo problema. Svjetska ekonomija tek je počela da izlazi iz globalne krize. I bilo bi čudno očekivati da će u zoni evra biti sve odlično.
Što se tiče uloga i u kojoj valuti da se drže, te kuda investitori da “bježe” – čini se da je za sada švajcarski franak prilično dobar aktiv, ali to nije dugoročna tendencija. Najverovatnije će investitori morati da “trče” iz jednog aktiva u drugi.
Nijemci, za razliku od mnogih drugih partnera iz zone evra, tobože ne bi trebalo da se žale. Grci, Portugalci ili Španci drže ušteđevinu ne samo u švajcarskim, već i u njemačkim bankama u hartijama od vrijednosti, podržavajući samim tim stabilnost njemačke ekonomije.
Njemačku su početkom krize veoma kritikovali zato što je svim snagama čuvala radna mjesta. To je protivrječilo kanonskim pogledima da u uslovima krize treba tjerati ljude na ulicu zato što su balast preduzeću. Zašto se sada Njemačka jedina od velikih zemalja EU više ili manje uspješno razvija?
Kuznjecov smatra da je razlog upravo to što su ljudi sačuvali radna mjesta. Ljudi formiraju unutrašnju potražnju. Njemačka se svih posljednjih godina razvijala na račun izvoza. A sada kuda sa izvozom – u Grčku ili druge južnoevropske zemlje?
Sada izvoz ne može da vuče ekonomiju. Oni imaju unutrašnju potražnju. I ispalo je da su učenici američkih ekonomskih škola savjetovali da se radi jedno, a Nijemci su krenuli svojim putem. I bili su u pravu.
Ipak, čak veliki koncerni Njemačke, sami eminenti hartija od vrijednosti, ne libe se da investiraju dio sredstava u inostranstvu. Najvažnije je za sve, i velike i male, jedno: samo da se ne opeku.
Mnogoborojne konsalting firme velikodušno dijele savjete. Preporučuju valutu i akcije zemalja sa pouzdanim pokazateljima – Australiju, Kanadu, Norvešku, Novi Zeland, Japan, Singapur, Tajvan, Hong-Kong, Brazil. Na crnom spisku su SAD. U tom horu se čuju i suprotna mišljenja: bolji objekti ulaganja kapitala su baš SAD i Velika Britanija. Koga slušati?
Najvažnije je ne juriti “kao muva bez glave”, savjetuje sitnim ulagačima Aleksej Kuznjecov.
