BEOGRAD, Prošlog mjeseca banke u Srbiji su, prvi put, zabilježile pad kredita.
Nisu problem kamate, već problematični klijenti koji ne vraćaju uzete zajmove. Kašnjenje u otplati zajmova premašilo je 18 odsto, a najviše su u problemu preduzeća, dok su građani i dalje dobri dužnici.
Ovo za „Novosti“ kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženje banaka Srbije, i ističe da je za kašnjenje u izmirivanju obaveza građana kriv standard, a ne nečiji hir.
* Mađarska je zbog krize naredila bankama da ne aktiviraju hipoteke građanima koji ne mogu da otplaćuju stambene zajmove. Da li je moguće da se to i u Srbiji dogodi?
– To je administrativina mjera koja ne rješava problem. Kako će klijenti poslije tri ili pet godina da otplate nagomilane rate? Mnogo je bolje da banka reprogramira obaveze, ponudi grejs-period, produži rok otplate i da zajednički sa klijentom izađe iz problema. Nije bankama u interesu da oduzimaju stanove, već da naplate kredite.
* Mnogima „bode oči“ profit banaka koji je za 17 odsto veći u odnosu na prošlu godinu?
– Nisu banke takvi profiteri. Lani su zaradile 240 miliona evra, a njih 11 imalo je gubitak. Koliko je to biće jasno ako kažem da je „Telekom“, u tom periodu, inkasirao 190 miliona evra, a Narodna banka Srbije više od pola milijarde evra.
* Kako će se kretati kamate na kredite?
– To zavisi od konkurencije, ali i od toga kolika će inflacija biti, cijena izvora za kreditiranje, rizika zemlje,kreditnog rejtinga. Nisam optimista da će kamate padati, dobro je ako ostanu na sadašnjem nivou.
Od inflacije zavisi
* Da li je dobro što su banke odlučile da ne podižu kamate u Nedjelji štednje?
– Ne baš. Bolje je da ovdje prikupe više novca za kreditiranje, jer je povoljnije da daju kamatu na domaće uloge i od sedam odsto, nego da se zadužuju u inostranstvu sa većim kamatama. Mi bi mogli da imamo kamate između tri ili četiri odsto na štednju, kada bi nam inflacija bila dva, tri odsto, kreditni rizik veći i manja obavezna rezerva. Novosti
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Veroljub Dugalić nastavlja da obmanjuje javnost. To mu je valjda u opisu posla. Zarada banaka je enormna i nezaslužena, jer one ne proizvode nikakvu novu vrednost. Većina tog novca je preko poreza trebala da završi u državnom budžetu, pre svega za plate i penzije koje su sada više nego skromne. Time bi novac konačno počeo da vrši funkciju javnog dobra, stimulišući tražnju i privredne aktivnosti. Sramota je i bezobrazluk da poredi banke sa preduzećima.
Drugo, zarada NBS nije pola milijarde evra, već svega 60-ak miliona evra ako gledamo najvažnije prihode od kamata i provizija. Ostalo su kojekakvi fiktivni prihodi u vidu kursnih razlika (čak 90%). Za detalje pogledajte bilans uspeha NBS. Znači kad vrednost deviznih rezervi koja se iskazuje u dinarima poraste zbog promene kursa oni to knjiže kao prihod. Haha…
Sama NBS to priznaje kad kaže, citiram: “nerealizovani prihodi, odnosno nelikvidan prirast u dinarskom iskazivanju vrednosti imovine NBS po trenutnim tržišnim cenama.”
Navodni gubitak kod 11 poslovnih banaka ne znači ništa, jer svoja potraživanja, tj. kredite banke kreiraju niizčega jednostavnim upisom brojki na tekuće račune. Samim tim, eventualni gubitak je rezultat pukog sistema knjiženja. Poređenja radi, to je isto kao kad bi neko fizičko lice falsifikovalo novac zajmeći ga uz kamatu, pa ako mu dužnik ne vrati pare, on to u knjigama prikaže kao gubitak. Totalni apsurd i bacanje prašine u oči neupućenoj javnosti.
Drugo, mi ne znamo ko su vlasnici svih tih banaka u Srbiji i to što je neka od njih napravila “gubitak” se vrlo verovatno pokriva prisustvom drugih banaka istog vlasnika. Sa jedne strane se stvara iluzija o međusobnoj konkurenciji, a sa druge prilika da se nenaplaćena potraživanja jedne banke preliju kao dobitak nekoj drugoj unutar iste vlasničke mreže. Da nije tako, odavno bi ti “gubitaši” napustili Srbiju.