BANJALUKA, Države nastale nakon raspada Jugoslavije danas imaju spoljni dug veći od 180 milijardi dolara (oko 130 milijardi evra), a prije rata, odnosno 1991. godine, dug Jugoslavije ukupno je bio oko 15,6 milijardi dolara (malo više od 11 milijardi evra).
Ekonomski stručnjaci u BiH naglašavaju da to ne oslikava pravo stanje jer vrijednost američkog dolara danas nije ista kao prije 25 godina. Ali oni se slažu da je javni dug zemalja bivše Jugoslavije danas više od pet puta veći nego što je bio pred raspad zemlje kada su bile republike.
Takođe, upozoravaju da je ukupan iznos BDP-a svih šest novih država, odnosno Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, realno prilično isti ili nešto manji nego što je to bio 1991. godine.
“Sve te zemlje su u dužničkom ropstvu. Mi nemamo nikakve šanse da se izvučemo i servisiramo svoj javni dug. Nema ekonomske politike i koncepta koji će poslužiti da se barem malo otrgnemo od propasti. Sve ukazuje na propast BiH, jer mršavi rast od 0,2 odsto BDP-a nije dovoljan da se servisira dug. U posljednjih sedam godina rast BDP-a u BiH iznosio je svega sedam odsto, umjesto 70 odsto”, kaže Izudin Kešetović, profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli.
Spoljni dug bivše Jugoslavije od oko 11 milijardi evra odlukom “Banditerove komisije” je raspoređen na način da je Srbija naslijedila 36,5 odsto ili oko četiri milijarde evra, Hrvatska je preuzela 28,5 odsto ili oko tri milijarde evra, zatim Slovenija oko 16,4 odsto ili 1,8 milijardi evra, dok je BiH imala obavezu da vrati 1,5 milijardi evra ili oko 13,2 odsto. Ubjedljivo najmanje duga preuzela je Makedonija, i to svega 621 milion evra.
Kešetović naglašava da sve države bivše Jugoslavije imaju manje ili više isti problem i da postoji samo pet načina da se riješe ogromnog spoljnog duga, a to su smanjenje kroz budžetski deficit, prodaja državne imovine, restruktuiranje duga, oprost duga ili štampanje novca i inflacija.
Ovaj profesor ističe da se samo prve dvije opcije, odnosno smanjenje duga kroz budžetski deficit i prodaja državne imovine podrazumijevaju u funkcionalnim ekonomijama, a sve druge opcije vode nas u bezizlaznu situaciju i preduzimaju se u vremenima kad društvo i ekonomija nisu funkcionalni.
Ubjedljivo najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug dostigao preko 54 milijarde evra, zatim slijede Slovenija sa 42 milijarde evra, Srbija sa 26 milijardi evra, Makedonija sa 5,5 milijardi evra, a na začelju liste su Bosna i Hercegovina sa 3,9 milijardi evra i Crna Gora sa 1,6 milijardi evra.
Stručnjaci se slažu i u tome da donekle samo Slovenija i Hrvatska kao punopravne članice EU, koje imaju neku sigurnost, mogu dozvoliti sebi toliki dug u odnosu na BDP jer u slučaju problema u otplati svojih obaveza, odnosno kredita na neki način mogu očekivati pomoć EU, koja je u sličnim situacijama kao što je bilo u Grčkoj, Portugalu i nekim drugim zemljma već intervenisala.
Takođe iz informacija o kretanju duga zemalja bivše Jugoslavije evidentno je da je spoljni dug svih šest država u posljednjih pet godina zabilježio enorman rast, a samo kada je u pitanju BiH, spoljni dug u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu povećan je za čak 249,2 miliona KM i trenutno iznosi oko 7,4 milijarde KM ili 3,8 milijardi evra. U odnosu na, recimo, 2007. godinu spoljni dug BiH povećan je za oko 3,5 milijardi KM.
Prema informaciji o stanju javne zaduženosti BiH na kraju 2013. godine, a o kojoj je nedavno raspravljano na sjednici Komisije za finansije i budžet Predstavničkog doma parlamenta BiH, navodi se i to da se od ukupnog spoljnog duga BiH od 7,4 milijarde KM na RS odnosi 2,6 milijardi KM, a na FBiH 4,7 milijardi KM, dok ostatak odlazi na Brčko distrikt.
Spoljni dug sada (okvirno evra)
Hrvatska – 54 milijarde
Slovenija – 42 milijarde
Srbija – 26 milijardi
Makedonija – 5,5 milijardi
Bosna i Hercegovina – 3,8 milijardi
Crna Gora – 1,6 milijardi
Spoljni dug 1991. godine (okvirno evra)
Srbija i Crna Gora – 4,198 milijardi
Hrvatska – 3,2 milijarde
Slovenija – 1,8 milijardi
Bosna i Hercegovina – 1, 5 milijardi
Makedonija – 0,6 milijardi
Nezavisne novine
