BEOGRAD, Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji je veoma zastarjela, što pokazuju i rezultati Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, gdje je ustanovljeno da je 95 odsto traktora starije od 10 godina, rečeno je u Privrednoj komori Beograda, na predstavljanju publikacije “Poljoprivredna mehanizacija, oprema i objekti”.
Jedan od autora publikacije, koju je izdao Republički zavod za statistiku, Dušan Radivojević je naveo da se jedan traktor u prosjeku koristi za obrađivanje 8,5 hektara poljoprivrednog zemljišta.
U Srbiji postoji 410.894 dvoosovinskih trakotra i 187.000 jednooosovinksih, od kojih se koristi 98 odsto.
Radivojević je istakao da je starim traktorima potrebno da utroše 40 odsto više energije nego prije 30 ili 40 godina. On je dodao da je u Srbiji registrovano i 9.000 gazdinstava, koja imaju traktor, ali nemaju zemljište.
U Srbiji je u vlasništvu gazdinstava 31.241 kombajn, a najviše oko 19.000 koristi se u Vojvodini. Najviše dvoosovinskih traktora i kombajna se koristi u regionu Šumadije i zapadne Srbije – traktora 36 odsto, a kombajna 34,7.
On je konstatovao da Srbiji nedostaje od 10.000 do 12.000 novih traktora, dodajući da je najzastarjelija tehnika u južnoj i istočnoj Srbiji.
Radivojević je govorio i o popisanim poljoprivrenim objektima, istakavši da su najznačajniji oni za stočarstvo, jer se u evropskim zemljama 70 odsto prihoda u poljoprivredi ostvaruje od stočarstva.
Popisano je 340.000 objekata za smještaj goveda, čiji kapacitet iznosi 2,56 miliona grla, a iskorišćenost je samo 36 odsto, jer Srbija ima svega 908.000 goveda, čiji je broj smanjen, zbog, kako je istakao, pogrešne agrarne politike.
Radivojević je ocijenio da će ti objekti morati najviše da se modernizuju, jer mala gazdinstva sa pet do šest grla, neće moći da opstanu. Zato je potrebno da prošire proizvodnju kroz jeftinu gradnju objekata, ali sa vrhunskom opremom za mužu. Cilj je da se dostigne 1,5 grla po hektaru.
Pored toga publikacija sadrži i popis objekata, kao što su staklenici, plastenici, hladnječe, sušare, sjenare, silosi.
Drugi autor Steva Božić je govorio o priključnim mašinama, od kojih je 94 odsto starije od 10 godina. Popisano je 2,4 miliona jedinica u okviru 37 vrsta priključnih mašina, do kojih je 99 odsto u vlasnišvu gazdinstava, a jedan odsto preduzeća.
Od priključnih mašina, najbrojniji su plugovi, prikolice, drljače, krunjači i kosilice.
Direktor RZS Dragan Vukmirović je podsjetio da je Popis poljoprivrede 2012. godine, rađen prvi put poslije 1960, kao i da ga je finansirala EU sa 40 miliona evra. Tanjug