SARAJEVO, Protesti građana u Federaciji BiH negativno se odražavaju na investicije i dovode u nedoumicu poslovne ljude iz inostranstva koji žele da ulažu u BiH, upozorava direktor Centra za edukaciju u Spoljnotrgovinskoj komori /STK/ BiH Duljko Hasić.
On ističe da je stanje u ekonomiji BiH veoma teško, jer je ostvaren spoljno-trgovinski deficit od sedam milijardi KM.
“Sa aspekta onih koji su uložili svoj kapital u BiH, postoji zaista opravdana bojazan za bezbjednost njihovog kapitala, tako da imamo učestale pozive sa strane, jer se investitori brinu i interesuju za dalji nastavak protesta i njihovu eventualnu eskalaciju”, precizira Hasić.
On upozorava da će sve ono što se desilo proteklih dana na ulicama većih gradova u Federaciji BiH imati manje materijalne posljedice od onih koje bi mogle da uslijede u narednom periodu, ukoliko protesti građana budu nastavljeni.
“Dva ključna momenta za pokrivanje spoljnotrgovinskog deficita jesu – doznake i strane investicije. Bez ova dva područja nema perspektive, što znači da se moraju uložiti napori da investitori ostanu”, napominje Hasić.
On upozorava da su strane direktne investicije u prošloj godini bile na najnižem mogućem nivou, a taj drastičan pad nastao je zbog nepovoljnog poslovnog ambijenta, ali i odsustva ekonomskih stukturalnih reformi koje su bile neophodne BiH.
“Smatram da bi efikasan menadžment i moderni zakoni mogli da omoguće veći priliv stranih investicija, uvođenje novih tehnologija i veće zapošljavanje domaće radne snage, čime bismo stvorili uslove za stvaranje nove vrijednosti”, poručuje ekonomski ekspert STK BiH.
To znači da se u BiH hitno moraju smiriti političke i socijalne strasti i da političari treba da se okrenu rješavanju problema iz svakodnevog života i stvaranju nove vrijednosti.
On ocjenjuje da dolazak komesara za spoljnu politiku i bezbjednost EU Ketrin Ešton i evropskog komesara za proširenje Štefana Filea treba iskoristiti da im se skrene pažnja da je “i međunarodna zajednica kreator političkog uređenja i stanja u kojem se nalazi BiH”.
Hasić ukazuje da u Federaciji BiH postoji pet nivoa vlasti, pa skoro kompletan godišnji bruto domaći proizvod /BDP/ odlazi na njihovo finansiranje, što nikako ne ide u prilog funkcionalnoj BiH.
Ne želeći da amnestira političare na bilo kom nivou vlasti, Hasić tvrdi da odgovornost za ovakvo složeno ekonomsko stanje snosi i međunarodna zajednica koja mora pomoći BiH da sredi situaciju i provede neophodne reforme, kako političke tako i pravne. Srna
