BANJALUKA, Kreditni plasmani bh. banaka privatnim preduzećima zapali su u potpuni zastoj, što vrlo lako može poljuljati dosadašnji skromni ekonomski oporavak BiH, upozorava poslovna zajednica.
Prema zvaničnim podacima Centralne banke BiH, krediti banaka prema svim sektorima bilježe zahlađenje rasta u odnosu na prošlu godinu, ali su samo prema nefinansijskim privatnim preduzećima u prvih devet mjeseci dostigli tačku zamrzavanja.
Preciznije rečeno, kreditni portfolio banaka za firme u privatnom vlasništvu na kraju septembra iznosio je oko 7,44 milijarde KM i bilježi stagnaciju u odnosu na kraj minule godine. Preciznije rečeno, veći je za minornih 100.000 KM, pa se stopa rasta ne može iskazati ni u promilima, dok se protekle tri godine prosječno kretala po stopi od četiri procenta.
U isto vrijeme, zajmovi banaka prema javnom sektoru i stanovništu bilježe blagi jednocifreni rast od 2,6 do 4,5 odsto, s izuzetkom fondova socijalne zaštite u BiH, koji su za devet mjeseci povećali kreditno zaduženje za čak 60 odsto (sa 38,3 na 61,2 miliona KM).
Predstavnici privrednika kažu da je dugotrajna ugrožena likvidnost realnog sektora, odnosno otežano servisiranje dospjelih obaveza, dovelo do stanja u kome se preduzeća, posebno u proizvodnom sektoru, sve teže mogu dodatno zadužiti.
“Obrtna sredstva privrede su drastično smanjena, dok banke drže visoke kamate na kredite što odbija privrednike od novih zaduženja, jer su već kreditno preopterećeni i sa tim kamatama ne mogu biti konkurentni na inostranom tržištu.
Jedine relativno povoljne kredite s kamatom od četiri do šest odsto nudi Investiciono-razvojna banka RS i to za poljoprivredni i prehrambeni sektor, ali je tu iznos sredstva vrlo ograničen”, naglasio je Mihajlo Vidić, potpredsjednik Privredne komore RS.
Dok se privrednici žale na nepovoljne kreditne uslove finansijskih kuća, bankari smatraju da je prvenstveni problem slabije kreditne aktivnosti u manjku perspektivnih i tržišno održivih poslovnih projekata.
Mijo Mišić, izvršni sekretar Udruženja banaka BiH, stagnaciju kreditiranja privatnih firmi, za razliku od kakvog-takvog rasta finansijskih plasmana prema javnom sektoru, tumači opreznijom politikom privatnika i iščekivanja “boljih vremena”.
“Problemi leže u nedostatku projekata privatnih preduzeća koji zaslužuju pažnju i povjerenje banaka. Na sceni imamo vegetiranje privrede u iščekivanju reformi koje nikako da se dese”, ocjenjuje Mišić.
Na blagi devetomjesečni rast kredita prema vladama na svim nivoima po stopi od 2,6 odsto (sa 788,6 na 809 miliona KM), on gleda kao pokušaj vlasti da održe likvidnost budžeta i ne prekinu investicije u javnu infrastrukturu, posebno u saobraćajnice.
“Država koja kreira poslovni ambijent očito više vodi računa o svom sektoru, dok je privatni sektor, koji bi trebalo da bude generator razvoja i zapošljavanja, prepušten sam sebi. Imamo i nekoliko primjera u kreiranju zakonskih propisa iz kojih je jasno da državni i privatni sektor nemaju iste šanse na tržištu”, kazao Mišić.
On napominje da će usporena kreditna aktivnost biti i tema sastanka koji će Udruženje banaka u petak održati sa finansijskim i regulatornim institucijama u BiH. Nezavisne novine
