LONDON, Na svjetskim su berzama cijene akcija prošle sedmice porasle, nakon dvije sedmice pada, jer se ulagači nadaju da će se uskoro u Vašingtonu postići dogovor o finansiranju države kako bi se državni službenici vratili na posao, a vladi omogućilo da redovno ispunjava svoje finansijske obaveze.
Na Wall Streetu je prošle sedmice Dow Jones porastao 1,1 odsto, na 15.237 bodova, a S&P 500 indeks 0,7 odsto, na 1.703 boda. Nasdaq indeks oslabio je, 0,4 odsto, na 3.791 bod.
Sve do četvrtka tržišta su bila pod pritiskom pat pozicije između republikanaca i demokrata u raspravi o budžetu i povećanju dozvoljenog zaduživanja države, zbog čega državne službe ne rade već 11 dana.
U četvrtak su na Wall Streetu indeksi skočili više od dva odsto, nakon sastanka američkog predsjednika Baracka Obame i republikanaca, koji je pružio nadu da će se postići dogovor o povećanju dozvoljenog zaduživanja države.
Rješenja koja se traže kratkoročnog su, a ne dugoročnog karaktera, ali ulagačima je bitno da se izbjegne mogućnost bankrota SAD-a, odnosno da se vlada nađe u situaciji da nakon 17. listopada neće moći isplatiti sve svoje finansijske obaveze.
Iako nisu poznati svi detalji pregovora, očekuje se da će Senat, u kojemu demokrati imaju većinu, ove nedjelje glasati o privremenom povećanju nivoa dozvoljenog ‘minusa’ države.
„Ulagači su odlučili kupovati uoči vikenda jer ne žele biti ‘kratki’ ako se postigne dogovor”, kaže Dennis Dick, analitičar u kompaniji Bright Trading, objašnjavajući rast cijena akcija krajem prošle sedmice.
Iako je u utorak počela sezona objavljivanja kvartalnih poslovnih rezultata kompanija, danima je bila u sjeni vašingtonske sapunice.
„Kada bi se riješio problem zaduživanja države, ponovno bi se uspostavio uobičajeni kreditni ciklus, a ulagači bi se ponovno fokusirali na ekonomske fundamente”, kaže Peter Cecchini, direktor u kompaniji Cantor Fitgerald.
A posljedice obustave rada državnih službi američka će privreda zasigurno osjetiti. Procjenjuje se da će svaka sedmica obustave smanjiti bruto domaći proizvod za 0,10 do 0,15 postotnih bodova.
„Iako to nije puno, oporavak privrede i dalje nije dovoljno čvrst da bi bez posljedica izdržao takav dugoročniji negativan uticaj”, kaže Leo Grohowski, direktor u fondu BNY Mellon Wealth Management.
Zbog toga je prilično izgledno da američka centralna banka neće već u oktobru smanjiti poticajne monetarne mjere. Na poboljšanje raspoloženje ulagača ukazuje i pad VIX ‘indeksa straha’ Čikaške berze opcija.
Nakon što je u tri sedmice skočio više od 50 odsto, u posljednja dva dana prošle sedmice taj je indeks pao više od 20 odsto, na 15,7 bodova, najniži nivo u dvije sedmice. To pokazuje da ulagači manje osiguravaju svoje portfelje od mogućeg pada cijena akcija.
I na evropskim su berzama cijene akcija prošle sedmice porasle. Londonski FTSE ojačao je 0,5 odsto, na 6.487 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 1,2 odsto, na 8.724 boda, a pariški CAC 1,3 odsto, na 4.219 bodova.
Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks prošle sedmice skočio 2,7 odsto, na 14.404 boda. Hina
