BEOGRAD, U Srbiji se posljednjih desetak godina proizvodi genetski modifikovana soja kojom se hrani stoka, a kontrolom Ministarstva poljoprivrede Srbije je utvrđeno da je posijana na 23 hektara.
Ovakvu soju seljaci siju na svojim njivama isključivo zbog nižih troškova proizvodnje.
“Taj problem traje već nekoliko godina i neodlučnost države da uništi te usjeve doprinijela je tome da se broj hektara pod GMO sojom sve više širi”, rekao je za “Blic” Đorđe Bugarin, sekretar za agrar u Privrednoj komori Vojvodine.
Do sada se vjerovalo da sa GMO sojom građani Srbije dolaze u dodir samo preko uvoznog mesa i mesnih prerađevina, ali je nedavna inspekcija Ministarstva poljoprivrede Srbije pokazala da ovu kulturu gaje mnogi ratari širom Srbije.
Prema navodima lista, osim mesa, upućeni tvrde da građani Srbije jedu i drugu hranu koja nije prirodna, jer se veliki dio prehrambenih proizvoda prodaje u sivoj zoni.
Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić kaže da se oko 30 odsto prometa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda odvija u sivoj zoni i da građanima niko ne može da garantuje da je sva ta hrana prirodna.
“Genetski modifikovana hrana dolazi najviše uvozom, a niko ne kontroliše koje količine uvozimo. A, da ne govorimo o hiljadama hektara pod kojima se u Srbiji proizvodi GMO soja”, rekao je Ševarlić.
