BEČ, BEOGRAD, Proizvodnja nezagađene, na prirodan način gajene, takozvane organske hrane u svijetu je potreba, a ne samo trend, piše sajt rts.rs.
U Austriji, gdje je 15 odsto poljoprivredne prozvodnje organska hrana, može se dobro i zaraditi. Međutim, u Srbiji gdje je svega jedan odsto hrane proizvedeno kao organska, pitanje je koliko je to sada i isplativo.
Organska hrana se u svijetu sve više traži, pa ne čudi što i interesovanje za njenu proizvodnju raste. U Srbiji ova proizvodnja zauzima tek jedan odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Provjeravali smo koliko je ovakav način gajenja poljoprivrednih kultura isplativ.
Na 105 hektara Elmer Fišernojberg uzgaja čak 65 različitih kultura. Godišnje proizvede više od 1.000 tona šargarepe, još toliko celera i luka, 600 tona krompira, a tu su i paradajz, krastavac, patlidžan, začinsko bilje. Hladnjaču i skladišta izgradio je pomoću kredita. Kamata je bar pet puta niža nego u Srbiji, a rok otplate do 20 godina.
“Proizvode dostavljamo na kućnu adresu, spakovane u gajbice, a subvencije države i EU su 800 evra po hektaru, ali ako se zna da je naš obrt godišnje devet miliona evra, onda može da se vidi koliko je ta podrška mala, jer ja u proizvodnju svake godine ulažem od 500 hiljada do milion evra, pošto moram da pratim najnovije standarde”, kaže Fišernojberger.
Da od organske proizvodnje može da se živi i ako obrađujete malu površinu tvrdi Robert Brodnjak, nekada kuvar, pa radnik u softverskoj firmi u Beču. Prije dve godine kupio je dva hektara zemlje i preorjentisao se na poljoprivredu.
“Većinu proizvoda prodajemo na imanju, a jednom nedeljno idemo u Beč na pijacu. Neke kupce moram da odbijem, jer nemam dovoljno robe. Ipak, ne želim da povećavam površinu. Mjesečno u prosjeku mogu da zaradim oko 2.200 evra”, ističe Robert Brodnjak, proizvođač povrća.
Za razliku od Roberta, Marija Hufer, planira da svoj zasad vinograda sa sadašnjih 20-ak hektara proširi koliko god bude mogla. Godišnje proizvede 100 hiljada litara organskog vina. Čak 70 odsto proizvodnje izvozi.
“U Austrijiji je dozvoljena proizvodnja 6.000 litara kvalitetnog vina po hektaru. Mi proizvodimo manje – do četiri i po hiljade litara vina po hektaru, jer zaista mnogo vodimo računa o kvalitetu”, kaže Marija Hufer, vinogradar i vinar.
Organska proizvodnja u Austriji zauzima 15 posto ukupne poljoprivrdne proizvodnje i iz godine u godinu sve se više proširuje. Povrće, voće, žitarice proizvedene na ovaj način sve se više traže. Što ne čudi ako se zna da upotreba organske hrane ovdje postaje način života.
U Srbiji je proizvodnja organske hrane tek u začetku, a na jugu zemlje gotovo da je i nema. Od učenika koji su obišli proizvođače u Austriji očekuje se da podstaknu takav način proizvodnje.
“Počela bih da se bavim organskom proizvodnjom zato što je zdravija od konvencionalne, jer se ne tretira pesticidima i hemikalijama”, kaže Kristina Stošić učenica uz Leskovca.
Organska proizvodnja se u Srbiji sporije širi, jer poizvođači često nemaju prave informacije.
“Ima straha od gubitka neke ekonomske dobiti u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i činjenica je da se dobija malo manji prinos proizvoda, ali zato je kvalitet bolji, cijena može da se prilagodi tome”, kaže Ljubinka Santaj, vođa projekta “Podrška proizvodnje organske hrane u Južnoj Srbiji”.
Ovako proizveden paradajz ili patlidžan mogu da koštaju i do sedam evra po kilogramu, paprika i preko osam evra, a jabuke skoro četiri i po evra. Iako skupa za naše potrošače organska hrana sve je popularnija u svijetu. I kako kažu stručnjaci, tržište će se samo proširivati. (RTS)