BEOGRAD, Iako se približava 1. avgust, kada bi i zvanično banke trebalo da primjene preporuke Narodne banke Srbije kojima se olakšava otplata kredita u švajcarskim francima i vraća više zaračunati novac za sve vrste zajmova, većina banaka nije spremna za ove poteze.
Naime najveći je problem drugi prijedlog centralne banke i čak 80 odsto, prije svega inostranih banaka, neće da ga primjeni, odnosno da ponovo obračunava rate na kredite, po smanjenim kamatama, a da razliku svrsta u prevremenu otplatu pozajmica.
Klijentima bi bankari po tom osnovu trebalo da vrate od 50.000 evra do čak 10 miliona evra po banci, što je za njih ogroman trošak. Čak su matice nekih banaka pomenule i mogućnost tužbi pred sudom u Strazburu.
Ekonomisti smatraju da su banke odreagovale na moralni apel NBS tako što su prihvatile prvu preporuku, a drugu i dalje mudro razmatraju u svojim centralama i šalju signale da je neće lako prihvatiti.
– Banke su u horu podržale monetarnu vlast u dijelu preporuke koja od njih ne zahtjeva gotovo nikakvo odricanje niti podjelu valutnog rizika, držeći se pravila „ako hoćeš da živiš u Rimu ne treba da se svađaš sa papom“ – kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. – Ne treba dovoditi u sumnju da će poslovne banke, prema preporučenoj matrici, na trogodišnji period djelimično umanjiti rate po navedenim kreditima i tako neznatno prolongirati vraćanje dijela kredita. Za njih je to minimalan trošak u vidu prihvatljivog odricanja od dijela kamate na odloženi dio kredita i dodatnog troška za informatičku intervenciju na programu za novi obračun po ovim kreditnim partijama.
Međutim, kako kaže Živanović, u pogledu prihvatanja drugog dijela preporuke, biće mnogo više problema.
– Prevashodno zbog činjenice da su u pitanju gubici koji će se izražavati u milionioma a ne u stotinama hiljada evra, kao u prvom slučaju – ističe Živanović. – Zatim, da je preporuka nedovoljno eksplicitna: da li se zaista odnosi samo na hipotekarne kredite u „švajcarcima“ ili će se taj korpus zajmova širiti, šta će biti sa prevremeno otplaćenim kreditima i gubitkom klijenata koji su do tog trenutke redovno islaćivali precjenjene rate. Zatim, šta će biti sa utuženim kreditima i realizovanim hipotekama, ako oštećeni klijenti krenu da tuže banke ako su do određenog trenutka redovno servisirali obaveze – da li će se i njima nešto nadoknađivati, šta i koliko?
Rješenje problema, prema riječima Živanovića, direktno treba tražiti sa bankama, jer su one najdirektnije zainteresovane da ga riješe. Razgovori se nekako vode na previše širokom frontu, a u njima se oglašavaju banke koje ovaj problem nemaju ili je on kod njih zanemarljiv.
Prva odreagovala
Banka Inteza će preuzeti sve neophodne mjere kako bi 1. avgusta na adekvatan način počela sa primjenom preporuka centralne banke da se građanima olakša servisiranje kreditnih obaveza. Ova banka će omogućiti korisnicima stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima da otplaćuju ovaj kredit po kursu koji odgovara valutnom paritetu evro – švajcarski franak na dan odobravanja kredita, umanjenom za najviše osam odsto, i to u narednom periodu od najmanje tri godine, odnosno do krajnjeg roka otplate kredita ukoliko je taj rok kraći od tri godine. Novosti
