ATINA, Grčka preduzeća bude se iz kome, a već zaboravljeni zvuci građevinskih mašina ponovo odjekuju Atinom, dok građani mirno čekaju u redovima u bankama, umjesto da u panici podižu svoje depozite.
Uprkos tome, vladina objava da je ekonomski oporavak uhvatio zamah čini se preuranjenom, pošto brojke ukazuju na privrednu stagnaciju, a ne na robustan rast koji je potreban da bi se smanjili deficit i nezaposlenost.
“Istina je, telefoni ponovo zvone, ali za sada niko ne naručuje robu”, kaže proizvođač namještaja Nikos Papadopulos.
Optimizam u Grčkoj je u porastu i više nema priča o haotičnom bankrotu i istupanju iz evrozone. Premijer Antonis Samaras govori o oporavku, ukazuje na niže kamate na državne hartije od vrijednosti i na neočekivane pohvale koje su stigle iz inostranstva povodom njegove budžetske politike.
Ova promjena uočljivija je u raspoloženju građana, nego u temeljima ekonomije, koja je u recesiji već šestu godinu uzastopno, sa stopom nezaposlenosti od skoro 27 odsto, navodi se u analizi agencije Rojters.
Poboljšanje atmosfere u privredi, niže kamate na dalje zaduživanje Grčke i oporavak berze više su odraz olakšanja što je država izbjegla bankrot, a manje prosperiteta i trajnog ekonomskog oporavka. Grčka privreda i dalje slabi godišnjim tempom od pet procenata.
Kreditori iz Međunarodnog monetarnog fonda i EU, koji su do sada postavljali ultimatume Atini, sada vrše pritisak da Grčka ispuni zadati cilj u pogledu budžetskog deficita, ali bi predviđene mjere mogle da otežaju privredni rast u budućnosti.
Uprkos Samarasovoj priči o uspjehu, sve ukazuje na to da će biti potrebna još jedna runda rezanja grčkog duga prije nego što ta zemlja bude mogla da stane na svoje noge, navodi Rojters.
“Bio bih oprezniji kada se govori o uspješnoj priči u Grčkoj. Normalno je da će ekonomija u jednom trenutku početi da raste sa samog dna, ali Grčka mora da provede reforme i dobije dodatno otpisivanje duga da bi mogla da postigne održiv rast”, smatra Krištof Veil, ekonomista “Komercbanke” iz Frankfurta.
Očekuje se da će grčki dug na kraju godine biti na nivou od 175 odsto društvenog proizvoda, što je i dalje daleko više od 124 odsto, što je cilj do 2020. godine.
Da bi to postigla, Grčka mora ne samo da smanjuje deficit, nego i da otplaćuje dugove, a tu ima problema, napominje Rojters.
