BEOGRAD, Željeznice Srbije su u agoniji, zbog čega je potrebno hitno provesti reformu i modernizaciju, a prioritet je željeznički Koridor 10, istaknuto je na panel diskusiji o modernizaciji srpskih željeznica u beogradskom Medija centru.
Učesnici skupa su istakli da željeznice nisu trenutno konkurentne i da je vrijeme da se uvede red u srpske željeznice, kao i da se one modernizuju i usklade sa evropskim standardima, kako bi bile integrisane u evropsku željezničku mrežu.
Navedeno je da je u Srbiji samo trećina elektrifikovanih pruga, smanjuje se prevoz robe i putnika, a infrastruktura ne može da prati željezničko tržište i da bude konkurentna.
Generalni direktor “Željeznica Srbije” Dragoljub Simonović rekao je da srpskim željeznicama već 20 godina “ne cvjetaju ruže”, da su u jako lošem stanju i da treba zaustaviti njihovo propadanje.
Simonović je rekao da je prosječna starost pruga u Srbiji 42 godine, a vagona 30 godina, dok je prosječna brzina na prugama 40 kilometara na čas, a samo na tri odsto pruga ta brzina iznosi 100 kilometara na čas.
“Zato se do Niša vozimo šest, sedam i osam sati, a nekada i ne stignemo do Niša”, rekao je Simonović, navodeći da je potrebno 350 miliona evra samo za podizanje brzine pruga.
On je istakao da je “prioritet nad prioritetima” remont pruge na željezničkom Koridoru 10 ili će u suprotnom slučaju međunarodni željeznički transport zaobići Srbiju, a primat preuzeti konkuretni Koridor 4, koji grade Rumuni i Bugari.
On je upozorio da su zbog nekorišćenja kredita Evropske banke za obnovu i razvoj /EBRD/ srpske željeznice platile do sada pet miliona evra penala, ocijenivši da neko mora za to da odgovara, te najavivši kadrovsko podmlađivanje u srpskim željeznicama, kojima je potrebna “mlada garda”.
“Po 40 godina su jedni te isti ljudi direktori i problem je ko će da ih naslijedi, jer su gušili sve što je školovano i što vrijedi”, rekao je Simonović.
Predstavnici Ministarstva saobraćaja Srbije Miodrag Poledica i Dejan Lasica su istakli potrebu harmonizacije propisa sa evropskim, potrebu unapređenja željezničke infrastrukture i organizacije, te prilagođavanja potrebama tržišta.
Oni su najavili da se u ovoj godini očekuje otvaranje željezničkog tržišta prvo za domaće operatere, a zatim će na red doći i regionalni i drugi strani operateri.
Na skupu je istaknuto da se ove godine očekuje izgradnja prvih pruga nakon 37 godina, kao i realizacija već obezbijeđenih 1,4 milijarde evra za infrastrukturne projekte i željeznička prevozna sredstva, te da se najvažnija investicija od 800 miliona dolara očekuje iz ruskog kredita, dok su dogovoreni i češki i kuvajtski kredit, čija se realizacija očekuje na proljeće ove godine.
Ministar saobraćaja Srbije Milutin Mrkonjić, kako je rečeno, iz zdravstvenih razloga nije mogao da prisustvuje skupu, iako je bio najavljen. Srna
