TUZLA, Zamjenik šefa Delegacije EU u BiH, Khaldoun Sinno, juče je otvorio javnu debatu o budućim ekonomskim reformama u BiH.
U debati koja je održanu u Rektoratu Univerziteta u Tuzli sudjelovali su predstavnici akademske zajednice, privatnih kompanija s područja Tuzlanskog kantona (TK), studenti Ekonomskog fakulteta u Tuzli, te drugi zainteresirani.
– Danas smo ovdje da razgovaramo o budućim socio-ekonomskim reformama koje BiH želi da provede. Reformska agenda će se uskoro završiti i moramo pokrenuti razgovore o tome šta je to što želimo slijedeće poduzeti. Ovaj razgovor treba da se obavi uz učesnike kao što su studenti, privrednici i drugi. Određeni rezultati i uspjesi su polučeni tokom ove reforme, što možemo da vidimo po ekonomskim indikatorima. Stopa nezaposlenosti je smanjena, izvoz je povećan i slično. Međutim, sada moramo da vidimo šta učiniti dalje – rekao je Sinno.
Sada je bitno raditi na uspostavi održivog razvoja, a u osmišljavanju narednih ekonomskih poteza pri čemu je izuzetno značajno mišljenje akademske zajednice, posebno mladih i privrednika.
– Cilj nam je da još više smanjimo stopu nezaposlenosti, da spriječimo odlazak mladih i slično, što znači da je pred nama još dosta posla. Mi smo već u julu održali razgovor s političkim predstavnicima, a naša je želja da o ovome porazgovaramo i s predstavnicima akademske zajednice i učenicima i da čujemo šta oni misle o nastavku ekonomskog procesa. Ono što je veoma bitno je da vidimo koji je njihov doprinos čitavom ovom procesu, jer to je u domaćem vlasništvu i u vašim rukama – naglasio je Sinno, dodavši da je bitno šta o svemu kažu privrednici.
Uime poduzetnika govorio je Faruk Širbegović, vlasnik građevinske kompanije „Širbegović“, koja posluje u mnogim zemljama svijeta.
– Naše obrazovne institucije ne koriste dovoljno iskustva poduzetnika za saradnju na ovom polju. Veća je otvorenost poduzetnika od inicijative obrazovnih institucija. Kao firma dajemo veliku podršku i inicijativu fakultetima za koje smo na neki način vezani. Konkretno sa ekonomskim, građevinskim, arhitektonskim i drugim, u Tuzli i Sarajevu. Sarađujemo i sa drugim fakultetima bilo kroz izradu magistarskih radova, disertacija, omogućavamo ljudima da svoja istraživanja obavljaju u našoj kompaniji – naglasio je Širbegović.
Po njegovom mišljenju, nisu pasivne samo obrazovne institucije nego i mladi koji ne pokazuju dovoljno zanimanja za sticanje iskustva i dalju edukaciju.
– Mladi misle da je dovoljno ono što nauče na fakultetima, a nažalost to nije tako. Kada nam dođe inženjer, treba otprilike tri godine da od njega napravimo sposobnog inženjera. Treba raditi i na pravom usmjerenju. Jer, ako je neko talentovan za projektovanje, ne treba ga usmjeravati u proizvodnju. Ako je talentovan za prodaju, ne „bacajte“ ga u projektovanje –pojašnjava Širbegović.
U njegovoj kompaniji, dodaje, stalno se radi na edukaciji, što kompaniju čini sposobnijom i konkurentnijom na zahtjevnom tržištu.
– U mojoj firmi radi 55 ljudi s fakultetom i puno ulažemo u njihovo znanje. Preko 200 sati po jednom zaposlenom ulažemo u edukaciju, što stalno diže performanse i sposobnost tih ljudi, ali i cijele kompanije, koja je na taj način konkurentnija na tržištima Njemačke, Austrije, Švedske, zemalja bivše Jugoslavije i drugim zemljama gdje poslujemo – kaže prvi čovjek kompanije “Širbegović” iz Gračanice.
Govoreći o reformskoj agendi, Širbegović je naglasio da ništa nije urađeno na rasterećenju privrede, odnosno, smanjivanju doprinosa.
– Smatram, da su vlade u tome pogriješile, jer podržavaju ono što se želi dokinuti. Zapošljavanje nam treba biti prioritet, a to znači rast privrednog sektora. A ne možete povećati zaposlenost sa 72 posto doprinosa. Njih treba smanjivati da bi se povećale plaće zaposlenih, da bi ljudi kvalitetnije živjeli i imali veći standard, a ne da odlaze u Njemačku, Sloveniju. Pozivamo vlade da rasterete privredu, da bi mi mogli povećavati plate i da na taj način smanjujemo tzv. sivu ekonomiju a, ujedno, povećavamo državne fondove – zaključio je Širbegović.
Slične debate, kako je rečeno danas u Tuzli, bit će organizirane i u drugim visokoškolskim institucijama u BiH. Fena