50 Najmoćnijih u Srpskoj

BANJALUKA, Politika je na ovim prostorima i dalje ključni izvor moći i uticaja. Istovremeno, bliskost politici i političarima otvara i druge mogućnosti, između ostalog i sticanje ekonomske moći! Pokazuje to i ovogodišnja lista „EuroBlica“ na kojoj je, po mnogim ocenama i analizama, 50 najmoćnijih ljudi u Republici Srpskoj.
U kontekstu neporecivog uticaja politike na privredne tokove, političari stvaraju i otvaraju mogućnosti i okolnosti u kojima jača i ekonomska moć pojedinaca. Tako uostalom, misli i većina anketiranih građana čije smo stavove objavili prethodnih dana. Naši sugrađani, zapravo, najmoćnijim smatraju političare ili ljude bliske vlasti, svakoj – pa i današnjoj u Republici Srpskoj.
Tako su na listi „EuroBlica“ među deset najmoćnijih u RS polovina – političari, bilo domaći ili predstavnici međunarodne zajednice. Razlog je jednostavan – političkim dogovorima za (pre)uređenje države BiH još se ne nazire kraj, pa su sadašnje i buduće pozicije vrlo važne. Zato je mesta među uticajnima u Republici Srpskoj izborilo i nekoliko stranaca, prvenstveno zbog autoriteta u uloge u BiH institucija koje predstavljaju. Visoko na listi kotira se nekoliko direktora, biznismena, bankara, crkvenih velikodostojnika… Nažalost, predstavnika kulture i sporta skoro da i nema, a istraživanja naših novinara pokazuju da su oni i u svakodnevnom životu na margini društvenih zbivanja jer se u ove oblasti već godinama najmanje ulaže. Na drugoj strani – estrada živi svoj život, oslanjajući se manje ili više na medije i njihovu naklonost.

Sociolog Ivan Šijaković objašnjava da su „moćni oni ljudi koji uspevaju da svoje stavove, razmišljanja, ponašanje, ideje ili praksu nametnu drugima, pa čak i celom društvu“, a moć najčešće proizlazi iz položaja. „Ta moć se manifestuje tako što se nameće drugima, vidljiva je i deluje“, dodaje Šijaković.
Postoje i vrste moći koje proističu iz svojstva ličnosti – to je harizma ili psihološki uticaj lepote, glasa, sposobnosti… „Treća vrsta moći dolazi iz znanja. Ta moć se ne nameće niti ima idolopoklonički odnos, već se stiče stvaralaštvom i radom i zato je najmanje zastupljena“, kaže Šijaković, podsećajući da se prethodnih decenija „nametnula i moć straha koju šire sumnjivi tipovi i ljudi skloni ilegalnim radnjama“. Po njegovom mišljenju, u RS su najmoćniji političari i nekoliko vlasnika privatnih kompanija koji su pokupili resurse, a vrlo malo je ljudi iz stvaralačkog kruga.

Psiholog Srđan Puhalo takođe kaže da najmoćniji ljudi dolaze iz politike i da je među njima i nekoliko privrednika koji su bliski političarima. „Oni se, naravno, menjaju onako kako se menja vlast. Da bi postali moćni moraju se naslanjati na politiku jer oni političlarima daju novac, a zauzvrat dobijaju zaštitu i prohodnost do ciljeva. Radi se o finoj povezanosti interesa politike i ekonomije“, smatra Puhalo.
„EuroBlic“ će objaviti komenatre nekolicine najviše rangiranih na listi 50 najmoćnijih u Republici Srpskoj. 
 
1. Milorad Dodik 
 Premijer RS i predsednik SNSD, nesumnjivo je najuticajnija i najharizmatičnija ličnost u RS. Uživa veliku popularnost i poverenje među građanima RS, a većina ga vidi kao osobu koja “rešava sve probleme”. U poslednje vreme sve su češći oni koji traže susret baš sa njim da bi “im rešio egzistencijalno pitanje”. Ni nakon godinu od objavljivanja naše prve liste, njegova pozicija u smislu političke moći nije se promenila. Rođen je 1959. u Banjaluci. Osnovnu školu završio je u Laktašima, srednju u Banjaluci, a Fakultet političkih nauka 1983. u Beogradu. Od 1986. do 1990. bio predsednik IO opštine Laktaši. Na prvim višestranačkim izborima 1990. izabran za poslanika u Parlamentu BiH, sa liste Saveza reformskih snaga. U toku rata u BiH kao poslanik u NSRS formirao klub nezavisnih poslanika. Za predsednika Stranke nezavisnih socijaldemokrata izabran 1996, a na toj funkciji bio je do 1. maja 2002, kada je stranka prerasla u Savez nezavisnih socijaldemokrata, a on izabran za predsednika SNSD. Tu funkciju obavlja i danas. Za poslanika u NSRS ponovo je izabran 1997, a januara 1998. dobija mandat da sastavi Vladu RS. Za premijera RS izabran je 18. januara i na toj funkciji ostaje do januara 2001. Na opštim izborima 2002. izabran je po treći put za poslanika u NSRS, a 28. februara 2006. ponovo za predsednika Vlade RS. Treći put postaje premijer RS 30. novembra 2006. Oženjen je, otac dvoje dece, deda je dva unučeta, živi u Laktašima.
 
2. Valentin Incko
 Visoki predstavnik u BiH, najviši tumač Dejtonskog mirovnog sporazuma. Otkako je došao na ovu funkciju pre godinu dana kao ni njegovi prethodnici nije se libio da koristi bonska ovlašćenja, zbog čega se vrlo često njegova reč smatra “poslednjom” u BiH. Rođen je 22. maja 1949. godine u Klagenfurtu, gde je završio gimnaziju za Slovence 1959. Studije prava, srpskohrvatskog i ruskog jezika na Univerzitetu u Gracu završio je 1972. godine, nakon čega stiče diplomu doktora pravnih nauka. Bio je zamenik direktora UNDP u Mongoliji i Šri Lanki. Radio je u Ambasadi Austrije u Beogradu, bio predstavnik Austrije u UN i zamenik direktora Odeljenja za štampu i informisanje u Saveznom ministarstvu inostranih poslova u Beču. Nakon što je 1992. bio šef misije OEBS u Sandžaku, postaje osnivač i prvi direktor Austrijskog instituta za kulturu u Pragu. Od 1996. do 1999. bio je prvi ambasador Austrije u Sarajevu, nakon čega je imenovan za Ambasadora Austrije u Sloveniji. Oženjen je i otac dvoje dece.
3. Aleksandar Džombić
 Ministar finansija RS, najuticajniji je ministar u Vladi RS koji uživa najveće poverenje premijera. Njegov uticaj je u odnosu na prošlu godinu porastao uzimajući u obzir činjenicu da je održan socijalni mir uprkos kresanjima kompletne javne potrošnje. Rođen 1968. u Banjaluci, gde je završio osnovnu, srednju školu i Ekonomski fakultet. Radio je u Adminstrativnoj službi grada Banjaluka, u “Kristal banci” AD Banjaluka kao referent, a u “Agroprom banci” AD Banjaluka kao direktor. Pre izbora za ministra finansija obavljao je funkciju izvršnog direktora u “Novoj banci” AD Bijeljina. Ministar u Vladi RS je od 2006. godine. Oženjen i otac jednog deteta.
 
4. Boris Tadić
 Predsednik Srbije ima nesporan uticaj na srpske političke lidere u BiH. Pripisuju mu moć da je jedan od retkih koji je u stanju da diskretno „zavrne ruku“ Miloradu Dodiku. Rođen 1958. u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u oblasti socijalne psihologije. Radio je kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije i istraživač u naučnim projektima na Institutu za psihologiju. Učestvovao u opozicionom radu tokom studija, zbog čega je bio hapšen. Član je Demokratske stranke od 1990. Bio je sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora DS, poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i član Veća za nauku i tehnologiju. Bio je direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine i poslednjih godina je radio na uspostavljanju regionalnog sistema političke edukacije u Srbiji, RS, Makedoniji i Bugarskoj, kao i u samoj Demokratskoj stranci. Na funkciju predsednika Republike Srbije stupio je 11. jula 2004, a ponovo je izabran 3. februara 2008. godine. Govori engleski i francuski. Oženjen je, otac dve devojčice.

5. Slobodan Stanković
 Osnivač i predsednik uprave najveće građevinske kompanije u RS “Integral inženjering” Laktaši. Pobeđuje na skoro svim tenderima za javne investicije u RS i BiH. Korporacija na čijem je čelu vlasnik je firmi i u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Javnost mu pripisuju vrlo bliske veze sa premijerom RS. Prošle godine je bio na visokom drugom mestu, ali je kompanija koju vodu ostvarila lošije rezultate od očekivanih jer je građevinarstvo pretrpelo i još trpi posledice ekonomske krize. Rođen je 1949. u Bosanskoj Krupi, a u Banjaluci živi od 1957. Osnovnu i Srednju tehničku školu završio je u Banjaluci, a u Zagrebu prvi stepen na Građevinskom fakultetu. U Laktašima je 1989. osnovao preduzeće “Integral inženjering”. Firma do 2007. posluje kao društvo sa ograničenom odgovornošću i menja oblik organizovanja u akcionarsko društvo. Nakon 19 godina, Stanković je uspeo da od d.o.o. pretvori “Integral injženjering” u korporaciju koju čini 15 članica sa područja RS, FBiH, Srbije, Crne Gore i Makedonije.”Integral inženjering” zapošljava više od 1.000 radnika, a postao je sinonim za sve vrste građevinskih radova u BiH. U 2007. ugovorili su radove vredne oko 110 miliona evra, a najveći investitori su im Vlada RS, Evropska zajednica, Svetska banka, “Putevi RS”, Elektroprivreda RS, grad Banjaluka… Slobodan Stanković je oženjen, otac dvoje dece, a ima i četvoro unučadi. EuroBlic